Ћутање у вези

Када се људи воле, и када су сигурни у међусобну љубав, тада се добро осећају и када дуже време бораве у заједничкој тишини. Али постоји и она друга врста тишине, оно нападно ћутање и игнорисање којим један од партнера исказује неки свој протест. Питање које се поставља је: Зашто неки људи данима или теднима одбијају да комуницирају са особом коју воле?

Одговор на то питање налази се у ономе што се десило између њих пре него што је неко започео своје протестно ћутање. Особа игнорисањем кажњава партнера за оно што мисли да јој је партнер претходно учинио. Али разумети зашто партнер ћути се не своди на разумевање онога што се тачно десило, већ је потребно открити како је партнер схватио и доживео то што се десило. У већини таквих случајева проналазимо да партнер ћути управо зато што је нешто схватио као одбацивање, као негацију љубави. Он одбацује зато што је одбачен.

И овде казна одговара прекршају: што је игнорисање обухватније и што дуже траје, то је партнер оно што је претходило доживео као страшније одбацивање њега самога. Партнер који ћути мисли да изједначује, јер на доживљено одбацивање реагује истим таквим контраодбацивањем. Његово игнорисање је порука која гласи: Ја нисам крпа. Ако не волиш ти мене, не волим ни ја тебе!

У већини ситуација је постојао неки конфликт, нека критика или неки захтев који је партнер доживео као одбацивање. А некада је управо проблем у томе што се није десило оно што је партнер очекивао да треба да се деси ако га особа заиста воли. Тада је ћутање и апел особи да му „прочита мисли” и да сама закључи из његовог понашања где је погрешила.

Игнорисање ствара парадокс у вези: партнер је отишао из комуникације иако је физички присутан. А управо ова врста „казне” многима тешко пада јер верују и да је велика свађа боља од игнорисања. Али свађа је конфликт, а партнер који се повукао управо избегава конфликт. Његова агресивност није директно изражена као љутња, већ је индиректна и пасивна, такозвана пасивна агресивност. Због тога дуготрајно игнорисање још више квари однос.

Када се ћутање у вези често понавља и постаје све већи проблем, добро је нешто променити. Ако постоји „читање мисли”, тада је прво потребно да се партнери договоре да је сасвим у реду отворено проговорити о својим жељама и очекивањима. Још важније је да се договоре да одбацивање нечије жеље није исто што и одбацивање онога ко жели. Ако пракса и даље показује да особа не разликује себе од својих жеља, идеја и понашања, може помоћи стручњак за брачне односе.