Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мерлин Оти за историју

Мерлин Оти за историју
Мерлин Оти и Тина Мурн после учешћа у квалификационој трци штафета (Фото Бета)

БАРСЕЛОНА – Педесетогодишња Јамајчанка Мерлин Оти је постала најстарија атлетичарка у историји европских првенстава после наступа за Словенију у квалификацијама штафета 4x100 м на континенталном шампионату у Барселони.

Словеначка штафета је у својој групи заузела тек седмо место са 44,30 и завршила учешће већ на старту такмичења, али је наступ Оти „у историју” послао Францускињу Никол Бракебуш-Левек.

Француска атлетичарка је, наиме, била најстарија учесница европских првенстава пошто је на шампионату Старог континента у Будимпешти 1998 трчала маратон с 47 година!

Легендарна Оти, која је 2002. узела словеначко држављанство, у богатој каријери освојила је чак 29 медаља на великим такмичењима.

Једну од њих управо на стадиону „Монжуик” у Барселони где је сада ушла у историју.

Било је то 1992, када је на 200 м заузела треће место.

Највећи број тих медаља имао је бронзани сјај, због чега је и добила надимак „Мис бронза”.

Прву од њих освојила је на Олимпијским играма у Москви пре равно 30 година, када је била трећа на 200 м.

На Играма у Лос Анђелесу (1984) била је „бронзана” на 100 и 200 м.

Исто одличје је освојила и са штафетом Јамајке 4x100 м на Играма у Атланти 1996, као и четири године касније у Сиднеју на 100 м.

На светским првенствима од Хелсинкија до Атине (1983-1997) освојила је још седам бронзаних медаља, али и оних сјајнијих.

Четири пута је била светска вицешампионка, док је златно одличје на плантераним шампионатима освајала три пута – у Токију 1991. у штафети 4x100 м, затим две године касније у Штутгарту на 200 м и 1995. у Гетеборгу када је одбранила титулу светске шампионке у тој дисциплини.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.