Сусрет цивилизација

"Небо изнад крајолика" непретенциозна комедија без тезе, неслојевите нарације и повремених драматуршких исклизнућа, све своје трапавости и мане у доброј мери надокнађује понуђеном галеријом занимљивих карактера, експресивном фотографијом босанских планинских пејзажа и полазишном идејом о необичном "судару" два културолошки различита света. И то је управо оно што овај дебитантски играни филм сарајевског сценаристе и редитеља Ненада Ђурића, иначе већ провереног аутора документараца ("Било једном на Западу БИХ", "Коридор смрти"...), чини топлим, хуманим, допадљивим и вредним гледања у биоскопу.

Објективно, у сценарију (Ненад Ђурић у сарадњи са Вањом Авдић-Чабрић) материјала је било за компактан краткометражни филм и права је штета што се Ђурић није држао управо ове форме. "Натезајући" постојећи материјал на 87 минута, форсирањем вишка (врсно) снимљених секвенци пејзажа и неба изнад пејзажа, Ђурић се изложио ризику губљења чврстине структуре филма. Но, жеља да управо са овом причом дебитује у дугометражној играној форми, била je јача од реалних продукцијских могућности. Наиме, ово је први босански независни филм (без фондовских подршци, далеко од постојећих филмских "кланова" у овој земљи), малог буџета, снимљен у копродукцији сарајевског "Хефта" и нишке продуцентске куће "Дрим компани". Није се ни могло много боље, а хтело се проговорити о различитости и предрасудама о људима са овог поднебља и обрнуто – о нашим предрасудама спрам других, без потезања за босански филм уобичајених жанровских матрица: трагикомедије, трилера или ратног филма. Комедија заблуде на таласу чувеног сарајевског "новопримитивизма", са јасним циљем да насмеје и разведри гледаоца.

А разлога за смех има на претек у овој причи о старом момку Мехмеду (Александар Сексан) из босанских врлети, пред чије ноге једног дана, буквално са неба, падне лепа, млада, еманципована Францускиња Дебора (француска глумица Одри Хам), службеница амбасаде у Сарајеву, којој се током лета параглајдером десио пех. Не зна шта ју је снашло ни где је дошла, а ваља јој се из ове планинске недођије вратити у Сарајево. Нити Мехмед разуме Дебору нити она разуме добричину Мехмеда, али се комуникација уз низ неспоразума развија, и уз све Деборине цивилизацијске и културолошке шокове чини добро полазиште за смех и почетак роуд-мувија. Јер, радња "Неба изнад крајолика" највећим се делом догађа на путу, кроз планинске стазе и богазе којима Мехмед "евакуише" Дебору на свом црвеном мотокултиватору.

На овом необичном путовању, правој авантури, Ђурићеви главни јунаци срећу шаренолику плејаду ликова, од оних рудиментарних, изворних, босански непосредних, до оних испразних, фриволно урбаних, оличених углавном у службеницима локалног интернационалног особља "настањеног" у босанском протекторату. Низ питорескних карактера у тумачењу врсних босанских глумаца (предњачи Харис Бурина у двострукој улози, а запажен је и београдски глумац Растко Јанковић) чине овај филм додатно забавним. По појединачном доприносу осим Сексана и недовољно искоришћене Хамове, ипак издвајамо Наду Ђуревску у улози Мехмедове мајке и Јелицу Кајасу у улози планинске поштарке на белом коњу, потајно заљубљене у Мехмеда. Сцене њених излива љубоморе на Дебору за дуже су памћење.