„Секси дама” је била на мети

Предлог о опорезивању неадекватних садржаја у музичкој индустрији и култури забаве, уметница Александра Слађана Милошевић изнела је још пре десет година и за њега тврди да није реч о покушају цензуре или ограничавања слободе уметничког изражавања. Она за „Политику” објашњава да је циљ опорезивања да спречи даљи културни и морални пад.

Ко би одлучивао о томе шта је кич и шунд?

Бригу о опорезивању водила би посебна комисија стручњака и политичких чинилаца.

Како би се та комисија бирала?

Предложила сам, такође 2000, да се формира интерминистарско тело за реформу које би именовало комисију за опорезивање. У том телу треба да се нађу министарства културе, финансија, правде, трговине, телекомуникација, и да предузму мере за реформу целог система шоу-бизниса. Та комисија не би забрањивала одређене садржаје, већ би деловала дајући препоруке и подржавајући оне садржаје који доприносе развоју културе. Њихове одлуке биле би обавезујуће за власнике и уреднике медија. Они који би неприкладним садржајима ометали културни развој, били би и највише опорезовани.

Да ли бисте Ви као уметник имали поверења у такву комисију која би процењивала шта је уметност високог квалитета, а шта није?

Већ сам била мета сличних комисија за време Титовог режима, а моја дела су била на ивици, попут песме „Секси дама” која је једва прошла. Овде није реч о ограничавању слободе изражавања, већ о нечему што се супротставља здравом разуму и базичном моралу. А, ако питате ко успоставља норме моралности, свима су нам познате границе које не треба прећи у односу на наше поимање суштине живота, истинитости и смисла.

Било је сличних комисија и у СФРЈ које можда и нису дале резултат. Како сте сада сигурни да је баш то ефикасан начин да се културна и медијска сцена упристоји?

Гаранција нема, али пред нама је дилема да ли нешто предузети или допустити даље морално и духовно пропадање. Било која мера је добра ако зауставља пад. Можда ћемо погрешити и касније предузети неку другу меру. Чекање нам неће помоћи. Да сте Ви у неком таквом телу, које бисте културне појаве опорезовали?

Све оно што прелази границе доброг укуса и што утиче негативно на свест младих и прелази у зло. Лако је установити ову границу. Човек је спонтано осећа.

У шта бисте уложили новац од опорезивања?

Прикупљена средства би се користила за формирање фондова за развој алтернативне и експерименталне музике и других уметности. Културу забаве треба препустити њеним актерима и конзументима, али и омогућити постојање шире понуде. Једино се тако може формирати укус без диктата.

Како бисте реаговали ако би та комисија рекла да се Ваша музика не уклапа у критеријуме које сте навели?

Прихватила бих и такав суд. Стављам своја дела на такву врсту провере и прихватам и негативно мишљење.

Иако сте, као нестраначка личност, председник Градског савета за културу Демократске странке Србије, мислите ли да је лицемерна њихова идеја о опорезивању кича и шунда будући да је на дочеку Нове године, у организацији те странке, наступала Цеца Ражнатовић?

Никако. Такве примедбе су покушај да се једна добра иницијатива сведе на страначка препуцавања. Овде се морају превазићи страначке поделе.

А. Маринковић