Мојовић: Народ воли и „Дискавери”

 Поводом идеје да би требало опорезовати кич и шунд, Горица Мојовић, члан Скупштинског одбора за културу, сматра да то није прави начин борбе против неукуса у српској култури.

– Не знам ко би то био надлежан да одлучује и процењује шта је кич и шунд. Треба имати на уму да негативна критика често изазива већу пажњу, тако да би то могло да изазове супротан ефекат. Културна политика се не води кроз пореску политику, него кроз образовни систем. Проблем је у томе што под паролом „то народ воли”, преовлађује и тренутно стање у медијима. Не мислим да то народ воли, него се то народу пласира – каже Горица Мојовић.

Мојовићева напомиње и то да је поносна на Београђане, који врло радо посећују концерте и позоришта, а држава помаже и институције и невладине организације које се баве уметношћу.

– У Београду има око 12.000 културних догађаја годишње и лепо су посећени. И мене погађа када чујем шта се дешава на телевизији, иако, искрено, не гледам „Фарму” или „Великог брата”. Али, тиме треба да се бави Републичка радиодифузна агенција, која треба да постави правила игре – каже Горица Мојовић.

Преноси скупштине често су мета критике због пропагирања неукуса и кича. Мојовићева сматра да су скупштинска заседања у последњих годину дана, на срећу, постала досадна.

– Постоји тај став да је Скупштина Србије оличење кича, шунда, оргијања или чега све не. Али, мислим да људи заборављају да парламент ипак није оно што је био пре, рецимо, годину дана. Председник Борис Тадић је недавно, приликом заседања скупштине поводом одлуке Међународног суда правде позвао на помирљивост. У скупштини нас има 250 и можда постоји узак круг људи који се лоше понашају. Ипак, и међу тим истим радикалима има пуно лепо васпитаних, образованих људи, са којима је пријатно разговарати. Ето, не гађамо се више ципелама, не пљујемо се, постајемо досадни – говори Горица Мојовић.

Наша саговорница сматра да је понашање у телевизијским емисијама типа „Фарме” недопустиво.

– Сваки човек има интелектуалну радозналост и потребу да завири у туђи живот, али никако не прихватам да то народ воли. Народ је некада волео и емисије типа „На слово, на слово”. Народ воли да гледа и „Дискавери” канал. Дакле, зависи од тога шта се народу нуди. Свако ће рећи да је ружно гледати комшији кроз кључаоницу, да је то непристојно. Ако неко каже да је то потпуно прихватљиво у медијима, онда је то дно дна – закључује Горица Мојовић.

С. Б. С.