П(ре)ливање уз гусле

Када ми је отац преминуо само што нисам настрадао јер сам био дужан ,,као Грчка”, а то је и тада била, из мени непознатих разлога, узречица у српском народу. Неумитно понављање истине је да смо и данас дужни ,,као Грчка”. Jер када нам кажу коју нам лову шаљу а не објашњавају како ћемо и чиме то да вратимо, уводе нас у планетарну ,,ћорку”, а у време када ће ,,позајмљивачи” бити у забораву, или иза катанца, мада је ово друго мало вероватно с обзиром на то да раде ,,у име народа”! Данас је политичка сцена преплављена пужевима голаћима који су на сцену ступили захваљујући слуђеном народу који није проценио њихову намеру да политиком дођу до лове нудећи смутна и смарајућа ,,Потемкинова села”!

Као ,,кец на једанаест” дошла им је одлука Међународног суда правде како би уз гусле лили сузе као оправдање за све што нам се дешава: евро је усмерен ка небу, аграр, у земљи где увече забодеш штап а он изјутра пролиста, пропада. Као да наилази време ,,пророчанства” да ћемо ,,јести коријење”. Да, али да ојачамо зубе како бисмо се ,,обесили” о пропалу политику у свези, пардон, у вези с Косовом. Патетично дрчни министар требало би да испостави рачун својих неуспелих путовања у ,,одбрану” Косова. Када ,,наоружан” нервима посматрам српски парламент који не верује да ће стамени манастири остати ванСрбије, иако је и наш најсветији манастир, Хиландар ван Србије, а немају ни појма да су најумније и најлепше песме српског народа створене на Косову.

Мислим да би било потребно организовати концерт ,,гранд параде” у некој престижној европској сали да би Европа увидела да са овом земљом нешто није у реду. Управо оно ,,што није у реду” добрано се негује у овој земљи, а у другом плану остају Никола Тесла, Пупин, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Мокрањац или Љубица Марић, затим сјајни спортисти, ватерполисти, одбојкаши, тенисери и пливачи.

Србија плива у базену политичких дављеника свих фела умишљених да ће први дохватити ивицу базена. Када сам споменуо ивицу замало да заборавим „марицу” са надом да ће тај плави комби бити навелико произвођен у послу века у Крагујевцу.