Пустоловине по избору

Када је, средином априла, Туристичка организација Бања Луке најавила почетак летње туристичке сезоне, то је, за неупућене, звучало прилично изненађујуће, углавном због чињенице да је у питању континентални град. Истина је да политички, културни, административни и универзитетски центар Републике Српске и поред све културно-историјске баштине можда не може да се похвали хиљадугодишњим трајањем, али  му туристички потенцијал нимало не недостаје. Ваља, наиме, знати да је ова општина била једна од три највеће у бившој СФРЈ и највећа у БиХ. Површина од 1.239 квадратних километара, колико заузима, одликује се, поред осталог, геоморфолошким и природним ресурсима који омогућавају врло богату понуду спортско авантуристичких активности на води, копну и у ваздуху. Пре свега, реч је о плаховитом, тек ту и тамо укроћеном Врбасу, који просеца два кањона, Тијесно и Подмилачје, и пружа велике могућности за бављење воденим спортовима, па и оним екстремним као што су рафтинг. кајакинг, кануинг, кањонинг. Другим речима, Бањалучани имају срећу да им се, на корак од центра, тачније 12 км од њега ,налази „Vrbas Adventure Resort” који прераста локалне па и регионалне оквире што показује већ и чињеница да је овде 2005. било европско, а прошле године и светско првенство у рафтингу.

Вероватно су управо то и разлози што, упркос светској економској кризи, у Бања Луци не бележе пад туристичког промета посета, већ благи раст. И кратак разговор са градоначелником Бања Луке, Драгољубом Давидовићем, потврдио је да је авантуристички туризам нешто на шта се веома рачуна као и да су овдашњи екстремни спортови постали препознатљив бренд. Таква опредељеност према спорту и могућностима које пружа није нимало необична ако се узме у обзир да се он традиционално негује у овом граду и да су његови спортисти, својевремено, нашој бившој заједничкој домовини донели 11 олимпијских медаља.

Кратак боравак у „Vrbas  Adventure Resort ” открио нам је и више него атрактивне слапове Крупе и поизнад њих истоимени манастир из 13. века у којем су похрањене честице московске чудотворке, Блажене Матроне, за које се верује да су исцељујуће, затим остатке средњовековне тврђаве Гребен, изузетно атрактиван природни камени мост с око двадесетак алпинистичких смери. Ту се не завршава туристичка понуда Бања Луке; после успона на једно од бројних пењалишта, скока у тандему падобраном или можда летења параглајдером , дан може да се заврши у Рафтинг центру с тањиром фантастичних уштипака и истим таквим кајмаком пред собом, или чашицом домаће ораховаче која ће разгалити можда испрепадану душу. За оне који би ипак нешто јаче, ту су два гастро бренда; сир трапист и бањалучки ћевап на чије име, по речима градоначелника, право има једино породица Ђузел. Мује који га је „измислио” одавно нема, умро је 1991. године, али ништа мање талентованом није се показала ни његова кћи Емина. У њеном ресторану у центру града места обично нема а осим обичног ћевапа, популаран је и „синдикални”. Онај с више меса а мање хлеба. И то је, разуме се, само део туристичке понуде. Очигледан је труд да се посетиоцу са стране уз много узбуђења, понуде и гастро и разни други ужици.

У свему томе се вероватно крије и објашњење зашто све чешће у вишедневну посету Бања Луци долазе групе из Србије. Има шта да се види, доживи, поједе...Уз више него прихватљиве цене. Полупансион може да се нађе и за 13 конвертибилних марака, или, прерачунато у динаре, седам стотина . А што се тиче рафтинга, без обзира колико тура траје и где почиње, цена је иста и износи 33,25 еура.

Олга Вукадиновић