Највише фалсификата шљивовице

Од свих воћних ракија на тржишту Србије највише се фалсификује „шљивовица”, која је уједно и најтраженије пиће у овој категорији, сазнаје „Потрошач” у Министарству пољопривреде. У сарадњи са Министарством унутрашњих послова годишње се открије око десетак произвођача плагијата те врсте жестоког пића. 

– Најчешће се фалсификују воћне ракије од шљиве јер се оне доста и конзумирају. Потрошачи би били најсигурнији када би бирали производе са географским пореклом, чија је производња строго контролисана у погледу квалитета и количина које се производе и шаљу на тржиште– каже Светлана Нол, начелник одељења пољопривредне инспекције за вино, ракије, алкохолна и безалкохолна пића. Она сматра да обичан потрошач тешко може да открије фалсификате, али је зато цена углавном пресудна. Ракије са заштићеним географским пореклом су скупље али је то и један вид сигурности и гаранције квалитета. Поручује купцима да се декларације морају стрпљиво прочитати јер се на њима налазе сви подаци о састојцима који су у производу. Трговачки назив производа не сме да доводе потрошача у заблуду у погледу порекла и особина производа.

– Продаја појединих категорија ракија зависи од тренутне потражње, у последње време се траже воћне ракије. Трговински ланци бирају производе који се брзо продају, а то су пића са познатим брендовима, ракије са географским пореклом, као вишом квалитетном категоријом и пића са примамљивом амбалажом за оне који на то обраћају више пажње – истиче.

Према њеним речима, доношењем новог Закона о ракији, успоставља се Регистар ракија, који ће допринети да се може прецизно исконтролисати ко је произвођач, произведена количина и квалитет ракије на основу података и анализа које се воде у Регистру.

На који начин се плагира српски бренд, да ли просечан купац може да направи разлику, и да ли хемијска анализа може то да открије. Ако не може, што тврде познаваоци, због чега је то тако и чиме се произвођачи најчешће служе?

– Анализама се може поуздано утврдити порекло етанола у ракији што значи да се може утврдити умножена или фалсификована ракија – одговара наша саговорница.

Љубитељи и стручњаци за ову врсту пића тврде да само онај ко се добро разуме може да препозна ону у коју је додата вештачка арома (рецимо кајсију,дуњу,виљамовку). Али, како да прави избор направе лаици, којима чак ни цена не може бити гаранција док пред препуним рафовима алкохолних пића домаћих и страних произвођача покушавају да купе квалитетну ракију. Посебно је ризично куповати ово пиће без званичне декларације, на пијацама рецимо јер наводна „дуња” може бити чиста шећерна водица са вештачким додацима. Добри „вештаци”, кажу, не морају бити јефтини

– На нашем тржишту у продаји су ракије које задовољавају прописе о квалитету. Међутим, када се нађу фалсификати воћних ракија, значи да је дошло до такозваног „умножавања“, додавањем шећера у комину или дестилат који иде на поновну дестилацију те се добија више дестилата који се по основним параметрима квалитета уклапају у техничке прописе. Некад су се фалсификати производили на бази етанола, данас се то више не ради – каже наша саговорница.

Последња велика заплена била је пре три месеца када је пољопривредна инспекција у редовној контроли произвођача ракије „Gru Mark Company” ДОО Суботица (производни погон у Србобрану) затекла раднике који врше редестилацију и веће количине шећера. Произвођач је поседовао решење Министарства пољопривреде о испуњености услова за производњу ракија од воћа.

– У производном простору инспектор је затекао 4.870 литара дестилата у више судова и донео решење о забрани производње и одузимању дестилата у складу са Законом о ракији и другим алкохолним пићима. Такође се извршило узорковање из сваког суда и послато на анализу у акредитовану лабораторију. Резултати анализе су показали да производ није опасан по људско здравље, али да је реч о фалсификовању природних воћних ракија због умножавања количине – истиче Светлана Нол, додајући да је инспекција поднела пријаву за покретање привредног преступа.

------------------------------------------------------------------------------- 

 Уништено око 4.000 литара пића

У прошлој години привремено је стављено ван промета 187.265 литара алкохолног пића у вредности од 36.557.000 динара. Део тог пића после корекција враћено је на тржиште. Одузето је и уништено 3.833 литре пића у вредности од 806.000 динара, због неодговарајућег квалитета или због неусловности да се нађе на тржишту.

 ---------------------------------------------------------------------------

Цене алкохола најближе европским

Анализа цена урађена на бази података које је објавио Еуростат где су сагледавани нивои цена у 2009. години за 37 европских држава показује да се у Србији највеће одступање у односу на просечан ниво цена у ЕУ уочава код цигарета, затим код хране и безалкохолних пића, док је код алкохолних пића то одступање најмање. Нижи ниво цена хране и безалкохолних пића него у Србији (нису упоређиване зараде) евидентиран је у четири државе, алкохолних пића у осам, док је код цигарета остварен најнижи ниво цена у односу на све посматране земље.

Посматрајући окружење, цене алкохолних пића у односу на Србију су на вишем нивоу у Албанији за 2,2 одсто, Црној Гори 5,6, Босни и Херцеговини 7,8, у Словенији за 13,3 одсто, а у Хрватској за чак 22,2 одсто. Са друге стране, алкохол је у Србији скупљи него у Бугарској (за 14,4 одсто), Мађарској (6,7 одсто), Македонији (23,3 одсто) и Румунији (22,2 одсто). 

Ивана Албуновић