Пуста острва и виле приморкиње

Они који имају довољно новца да себи приуште све овоземаљске благодети, сигурно су открили да се у нашој непосредној близини налазе прави мали рајеви – на продају. Рецимо, нешто јужније од нас,  дуж грчке обале, лагодно се разбашкарило више од 500 острва од којих је насељено тек неких 150; међу њима има их и на продају по цени од "тричавих" милион и по евра, па навише...

Илустрације ради, цео један архипелаг, удаљен од атинског аеродрома 75 минута вожње, до којег се још лакше стиже глисером (за пола сата), кошта 36,5 милиона евра. У току је израда нацрта урбанистичког плана за централно острво архипелага Свети Тома, свега пола километра удаљено од суседног острва Трагониси. Треће острво носи име Свети Јован, а укупна површина тла износи око 723 акри (око 292,5 хектара).

Уз оглашену понуду иде и сателитски снимак групе острва, могућност да погледате љупки слајд шоу саткан од таласа и залазака, као и да стекнете увид у мапу региона...

Времена када је куповина острва била ексклузивна и резервисана само за најбогатије људе, како кажу дилери ових морских некретнина, давно су иза нас. Наравно да тропски карипски сан са палмама и сребрним песком кошта десетоструко више од острва сличне величине на северној полулопти; и овде тржиште диктира услове па где има више заинтересованих ту су и услови оштрији. Такође, локација игра важну улогу: у Канади са њеним мноштвом језера има и сијасет малих пустих острва; недостатак избора (свуда је хладно!) снижава им цену, још ако су ван главних пловних путева, макар малко забачени, ето прилике да се човек наужива у миру раја свога – по цени колибице на Филипинима!

Такође, нетакнута острва су приступачнија од оних која располажу инфраструктуром: коме је до градње, ваљало би да има на уму да би цена инвестиција на острву могла да буде виша него за исту услугу на тлу.

Што се предности живота на острвима тиче, можда није лоше размотрити ону стару "не можеш да научиш да пливаш док не скочиш у воду". Многи власници острва вољни су да их током сезоне изнајме, цело или део, онима који се премишљају у вези с куповином: после неког времена имаће прецизну слику да ли им је до острва које је добро повезано са регионом, или им ипак више одговара пусто и чедно острвце без људи.

Није лоше знати да, када је реч о Грчкој, ретко ко преко зиме остаје на острву. Сви ти дружељубиви људи имају по два посла и два дома, један "морски", током сезоне, и други у неком од градова на континенту када туристи оду кућама и почне да дува хладан ветар... Уз море после октобра остаје заиста само онај ко мора, све радње и кафићи се затварају до априла, обала потпуно опусти, а таква зима се – једва подноси.

Како каже Дејвид Мем, трговац некретнинама на Халкидију: "Ово јесте рај, и ја сам свом снагом за то да себи треба испуњавати жеље, али увек саветујем оне који први пут дођу и залете се да купе кућу: сачекајте мало, сад сте на одмору, идите кући и промислите до следећег лета! Зашто? Зато што ту некретнину треба одржавати и зими кад у њој нико не борави. Зашто да од ње остане рушевина због брзоплетости купаца који се после предомисле? Мени није циљ да куће пропадну него да се у њима живи". Уз то, нико нема за бацање 50.000 евра, колико коштају приморске виле.

Ko се одлучи на куповину острва, није згорег да буде приправан на чуда: Дејвид Коперфилд тврди да је на свом острву на Бахамима пронашао извор вечите младости! За 50 милиона долара, колико је овај белосветски илузиониста уложио у четири мала приватна острва, каже да је открио чудотворну воду у којој, када се мртво лишће и бубе потопе – сместа оживе. Ако алхемијска чуда и изостану, у сваком случају остаје вредност скривених пећина, приватних водопада и гнезда орлова, уз незаобилазни поглед на све четири стране света.

--------------------------------------------------------------------------

Олакшице за држављане ЕУ

Држављани ЕУ у већини земаља имају иста права приликом куповине некретнина као и домаћини. Тако је, рецимо, за Британце веома исплативо да купе вилу од (свега) 15.000 евра негде у Бодруму, или пак цео стан од 70 квадратних метара у Кушадасију за неколико хиљада више. За држављане Србије, наравно, ситуација је другачија: могуће је купити кућу, али фактички је немогуће уписати се као власник већ само као закупац, и то на период од максимално 100 година.