Свет је глобално село

За Жилијена Луроа кажу да је један од најзначајнијих светских џез саксофониста. Многи га називају и "Петром Паном француске џез сцене". Овај тридесетпетогодишњак је током каријере сарађивао са врхунским музичким именима и освајао бројна признања, а и критика је имала само речи хвале за његов рад. Луро, познат по својој моћи експериментисања у музици, представиће са својим бендом последњи пројекат "Fire and Forget" београдској публици у суботу увече у Барутани у оквиру фестивала "Balkanic Windows". У разговору за "Политику" Луро се присећа времена од пре десетак година када је са квартетом Бојана Зулфикарпашића гостовао у Београду.

– Тај концерт је био сјајан, а после тога сам долазио још неколико пута и увек сам уживао у вашем граду и култури, тако да ми је драго што долазим поново са својим бендом.

Луро сматра да је постојање фестивала "Balkanic Windows" веома значајно за Београд и изражава наду да ће се џез сцена у Србији непрестано развијати. О томе шта очекује све оне који дођу на његов концерт у суботу, наш саговорник каже:

– То је у основи џез, али са коренима у року. Сви чланови мог бенда, као и ја, иста смо генерација, и пре него што смо почели да се бавимо џезом започели смо каријере свирајући рокенрол по подрумима. Желео сам овим пројектом да се вратим својим тинејџерским коренима, али и да дочарам оно што је Мајлс Дејвис радио седамдесетих година. Такође, ту има и утицаја електронске музике.

Луро већ дуго сарађује са нашим прослављеним музичаром Бојаном Зулфикарпашићем, који је протеклих година направио веома успешну каријеру у Француској. Како је уопште почео да ради са Зулфикарпашићем, који ће заједно са њим наступити у Београду, саговорник "Политике" објашњава:

– Упознао сам га још 1989. године. Од тада свирамо заједно и Бојан је један од мојих најзначајнијих музичких партнера. Захваљујући њему открио сам музику Балкана, која ме дуго интригирала, и почео сам да је користим у својим композицијама.

Луро истиче да у његовој музици, поред балканских мелодија, има утицаја рокенрола, афричких ритмова, хауса и drum`n`basssa, које је упознао живећи у Лондону крајем деведесетих, али посебно издваја музику Јужне Америке, која га је веома инспирисала и додаје:

– Свет је данас глобално село!

Током дугогодишње каријере Луро је овенчан бројним значајним наградама, попут "La Defense", "Victoires de la Musique". О томе колико је важно за једног џез музичара да буде награђиван и да добија позитивне критике, чувени француски саксофониста прича:

– Ја се само трудим да стварам своју музику и наравно да је добро када вас неко спомиње и награђује. Када сам радио са Еби Линколн она је имала обичај да каже: "Боље и да добијете лошу критику, него да се уопште не прича о вама". Будући да је џез музика о којој се много не пише и не прича у медијима, џезерима је потребна свака прилика да неко за њих, на било који начин, чује.

Жилијен Луро на крају открива какви су му планови после београдског концерта:

– Снимаћу са једним француским пијанистом, затим наступам са марсејским бендом "Troublemakers" на фестивалу у Паризу, а потом ме очекују још неки концерти. Радим и на новом пројекту са кубанским музичарима, који ће се базирати на румби, и тај албум би требало да изађе у фебруару следеће године.