Јин и јанг у тањиру

Древна кинеска наука и култура много су се бавиле истраживањем појавности јина и јанга – склада супротности који је у основи свега што нас окружује: ноћ – дан, влажно – суво, светло – тамно, женско – мушко, духовно – материјално... Овај феномен један је од путоказа и за исхрану човека, посебно за оне оријентисане ка макробиотици, систему исхране који се педантно придржава правила које намећу природни закони.

Када говоримо о исхрани, ову појаву и њен утицај објашњавају Јадранка Бобан и Златко Пејић у књизи "Храна за живот", која описује макробиотички режим исхране. Енергија коју уносимо у организам одређеном врстом хране утиче на наше психичко стање, емоције, понашање и доживљај света око себе. Макробиотичка исхрана представља савршену равнотежу у исхрани, а свако претеривање води ка две крајности: крајњем јину или крајњем јангу. Шта то значи?

Ако посматрамо биљку, онда у горњим деловима (изнад земље) има више витамина (јин), а у доњим више минерала (јанг). За редовно конзумирање препоручују се: природни зачини, неароматски и нестимулативни напици, житарице, поврће, махунарке, алге, воће из умереног климатског подручја, изворска вода, пиринчани и јачмени слад... Намирнице које треба ређе користити су оне које нагињу ка јангу: плодови мора, односно јину: семенке, орашасти плодови и воће. По овој теорији, треба максимално смањити или потпуно избацити оне које носе енергију крајњег јанга: рафинисана со, јаја, месо, сиреви и перад, односно јина: тропско воће и поврће, млеко, јогурт, сладолед, шећер, рафинисана уља, вештачки заслађивачи, већина лекова и наркотика.

Пошто је готово немогуће одрећи се неких од горе наведених намирница, важно је знати да се након уношења крајње јин хране, као противтежа јавља потреба за јанг енергијом, односно храном која је у себи носи. Тако организам успоставља неопходан баланс. Дакле, ако поједемо нешто јако слано, бићемо жедни или имати потребу за нечим слатким, јер, стање крајности у организму је непожељно и нарушава правилно кретање енергије. Данашња потрошња чоколаде, сладоледа, колача и слично често је одговор на претеривање у потрошњи меса и сухомеснатих производа. Тако се постепено губи осећај за фине нијансе у укусима, човек постаје незадовољан, а  такво стресно стање на крају доводи и до болести, док умерени укуси и енергетске вредности воде добром здрављу.

Није лоше о овоме размислити, јер узрок незадовољства и стреса којем смо стално изложени, уопштено речено, углавном је нарушена равнотежа. А ако не можемо да направимо баланс на неком вишем нивоу, онда је брига о балансу у исхрани најмање што можемо да урадимо за себе.