Трајна избегличка криза

У среду 4. августа обележена је 15-годишњица једног од најтужнијих и најтрагичнијих дана у новијој историји српског народа. Тог кобног 4. августа 1995. године започела је акција хрватске војске којом је из Републике Хрватске протерано око 200.000 Срба, убијено је преко 2.500 људи док се и данас више од 2.300 особа воде као нестале. Након завршетка акције „Олуја” наставило се са уништавањем српске имовине, верских објеката и инфраструктуре, а уз благослов тадашњих власти Републике Хрватске вршена је узурпација српских станова, кућа и имања и све непокретне и покретне имовине. После „Олује”, читаве области вековима насељене Србима остале су, а и до данас су, пусте и у њима једва да се понеко може срести. Повратника готово и нема сем нешто стараца који су одлучили да умру тамо где су цео живот провели. Можете путовати километрима, из места у место, из села у село, и да не нађете ниједну насељену кућу. Још је тужније када у целом селу нађете једну страћару у којој живи старица...

У готово две деценије избегличке трагедије Република Србија је пружила уточиште свим избеглим и ратом погођеним особама, без обзира на вероисповест и националну припадност. Према званичним подацима Комесаријата за избеглице и УНХЦР-а, Република Србија је пружила уточиште за 850.000 људи угрожених ратом. Треба посебно истаћи да је и након 19 година од избијања ратних сукоба на територији бивше СФРЈ, Србија и даље тринаеста држава на свету са преко 300.000 избеглих и расељених особа, дванаеста држава на свету са преко 86.000 избеглица и прва држава у Европи по броју избеглица. Од ових 86.000 око 65.000 су избеглице из Хрватске. Србија је и једна од пет земаља у свету и једина у Европи која носи епитет земље са трајном избегличком кризом.

За разлику од БиХ где је такође беснео грађански рат, Хрватска се упорно оглушивала о међународне споразуме који су је обавезивали на враћање права својим избеглим и протераним грађанима. На обнову кућа још чека преко 8.000 породица. Око 40.000 носилаца одузетих станарских права чека реституцију. Више од 40.000 хрватских пензионера који као избеглице бораве у Србији чека на неисплаћене пензије док значајан број избеглица није извршио конвалидацију (озакоњење) радног стажа.

За разлику од осталих хрватских грађана, Срби који су избегли из Републике Хрватске у потпуности су искључени из учешћа у приватизацији друштвених, државних и јавних предузећа, за чији су развој и просперитет дали свој пуни допринос. Постоји хиљаде хектара заузетог пољопривредног земљишта, у чији посед не могу да уђу власници – повратници или избеглице. Доскорашње постојање тајних оптужница за ратне злочине имало је за циљ застрашивање и спречавање повратка избеглица. У Хрватској се налази преко 500 регистрованих и документованих гробница у којима су покопане жртве, углавном српске националности, а напади су присутни и данас.

Треба истаћи значај разговора председника Србије Бориса Тадића и Хрватске Ива Јосиповића који су и охрабрили позитивне процесе у решавању ових проблема, што даје наду да ће се питања свих избеглица убудуће далеко ефикасније решавати и тако коначно проблем избеглих на задовољавајући начин решити.

Саветник потпредседника Владе Србије за питања избеглих и прогнаних и генерални секретар Југословенског Црвеног крста у време „Олује”