Софистицарна превара или награда

Колико пута вас је зврндање телефона пренуло из поподневне дремке? Јавите се преко воље а цвркутав гласић вам обично честита у првој реченици неку награду, тачније седмодневни одмор на заносном Тринидаду. На већем острву од „дуплекс” Карипске државице „Тринидад и Тобаго”. Слушате цвркутаву, дајете податке, а они вас још и позивају на скуп срећних добитника. Бесплатну вечеру у једном од заборављених, београдских хотела са незнаним бројем звездица. Уз пријатеље пођете на вечеру кад тамо, „добитници”, покушавају да изрежу, ко зна када наоштреним ножевима, као опанак тврде бечке шницле док се виљушке криве у рукама а грашак испада из тањира у крило. Схватате да вам нуде неке јоргане и јастуке по 500 евра комад на вишегодишњи кредит па ће вас душеци, јастуци и други антиалергијски производи изаћи као микро гарсоњера на периферији града или бродић са кабином који сте видели у марини на Дорћолу, чији се власник заситио живота на реци. О награди ни речи, ни К од Кариба а ви и ваши пријатељи који су се спремили да тапшу па и да прославе са вама добитак почињу да вам убацују „црв сумње”.

По разговору и летимичном прислушкивању околних „срећних добитника ” схватате да су дестинације за награђене заиста пробране – Кариби, Маурицијус, Малдиви, Нови Хебриди, а најближе нама Грчку, Турску, Шпанију Црну Гору нико и не помиње. Најближа дестинација су Зеленортска и Канарска острва, на пола Атлантика ( шест сати летаодБеограда преко Мадрида). Ако се нисте упецали и купили било шта од анти стрес и анти алергијског програма на помињање награде вам лаконски кажу да само треба да одредите датум а информације о цени авио карата, такси и осигурања које морате узети преко њих ће вам уз обрачун послати чим утаначите време вашег „одмора из снова”. Опасуљивање траје 10 секунди кад схватите да је ваш сан ипак сан а добра и „срећна недеља” само још једна варка у низу које вас сналазе сваког дана. Кад од пријатеља из авио компаније сазнате да је повратна карта до вашег срећног добитка око 1.500 евра у редовном лету схватите да сте намагарчени. Послужили сте у једној финој, добро осмишљеној маркетиншкој опсени илузиониста који тргују вашим жељама, надама и танким, кућним буџетом.

– Почело је још деведесетих година са „тајм шер” апартманима и видом продаје одмора на 99 година – каже Добривоје Матовић из Топ Турса. Сличан маркетиншки концепт, само је уместо летовања човек добијао могућност, то јест, сви они који су имали вишак новца да купе апартман на Белизеу, Карибима, Тенрифима.

Дакле иста ствар је и са „срећним добитницима” наградних путовања са краја на крај света. То је, ипак, врло софистицирани тешко доказив вид преваре јер вас доводе у заблуду а и то је кажњиво законом – тврди наш саговорник.

Нико не нуди у сезони север Грчке или Шпанију јер можемо и сами да стигнемо до тамо. Нуде и то али само ако се учланите у њихов клуб путника што кошта такође папрено, па се апсолутно не исплати. Вероватно ви и добијете, на крају то путовање ако авио карту од 1.500 евра у редовном саобраћају купите искључиво код њих. Ко зна да карта не кошта 1.200 а апартман 300 евра па је форма задовољена. Шта ако одете на крај света, сакупите новац за две карте од три хиљаде евра а на рецепцији вас одмере и хладно кажу да нема резервације на то име и уплате из фирме која вас је „срећног” послала на летовање.

– Све те организације или „агенције” ради апсолутно противно закону о туризму и не могу да буду организатори путовања – каже Матовић. Да је тако, сведочи и избегавање, по сваку цену, разговора „цвркутавих гласића”(оператера) за новине као и њихових шефова.

– Крајњи циљ је, ипак, – тврди наш саговорник, – упознавање са разним крајевима где се продају апартмани и вероватно, иза свега стоје „тајм шер” компаније. Једно време биле су у немилости јавности и имале негативну кампању против себе. На овај начин долази до увида у стање финансија будућих купаца, обично старијих парова како би се маркетиншки дошло до података, након евентуалног упознавања са дестинацијом и до куповине тајм шера за децу и унуке – да остане нешто у аманет.

„Бесплатног ручка” ипак нема и ко се упусти у авантуру мора да претпостави да ће платити скупу карту, да ће кроз ту карту платити и смештај али и трошкове па и њихову зараду. Дакле, она стара народна о „сомуну у Солуну” за један динар се поново показује као тачна, па ви видите да ли ћете у Солун по тој цени…

Иштван Декањ