Планински вук чека Горана Бреговића

Гуча – Први гости 50. Драгачевског сабора, размештени у лежаљке између борова, под један шатор или једноставно на ледину, бејаху јуче ујутро у дубоком сну па смо се упознали тек из другог покушаја, око поднева.

– Ја сам Себастијан Бино – рече најстарији из расположене галске поставе која обухвата деветоро младих Француза и њиховог пса.

– Шта радите?

– Чекамо концерт Горана Бреговића – узвратио је лежерно саговорник као да је то за десет минута или један сат, а не тек у идућу среду.

Себастијан, затим, прича да долази из Гренобла, има 33 године и ради два посла: зими у скијашкој патроли по Алпима, лети у горској служби спасавања. Он је потпуни новајлија у Гучи и овде се сасвим случајно срео са групом земљака који су лане већ били у Драгачеву. Сложно објашњавају да су допутовали како ко (колима, возом или стопом), остаће макар седам дана и имају „довољно новца за ракију“. За конак су се већ снашли, изабравши сеновит ћошак у дворишту Основне школе у Гучи.

Није им много седам дана чекања, није им била далеко ни драгачевска варошица, и неће им бити досадно. Посебице кад се појаве трубачи, већ данас у 10 сати, кад званично почиње 50. Сабор код споменика незнаном музиканту у средишту места. Ту ће пасти прва здравица и отварање првенства Србије и света за трубаче, и весељаке уосталом.

Претходница великој музичкој свити од 500 трубача – то је укупан број свих који ће свирати у Гучи – јесу, по обичају, крчмари. Јуче су, с момцима, затезали шатре и истоварали еспап па ће Гуча од 13. до 22. августа имати бар пет пута више столица у кафанама него становника.

У башти хотела „Златна труба“ седи закупац Миле Лучић (49) из Београда, бистри новине и погледа да ли је свих 1.200 столица затегнуто под конац. Прича да међу хотелским гостима има, у најави, Словенаца и Хрвата, и не упушта се у детаље о ценама јер, вели, данас могу да буду једне а сутра друге.

Преко пута хотела, ћевабџија Славко Комленовић (48) поставља роштиљ и одмах каже да су се у његовој бранши сви договорили да пљескавице продају за 200 динара. Лани је држао исти дућан на истом месту и није се прославио, сад је решио да поправи биланс. Макар у упорности не оскудева, јер за своју ћевабџиницу „Чаршија“ у Чачку, већ годинама, сваког јутра набавља оригинал погаче чак са Башчаршије, из 257 километара удаљеног Сарајева. Многи наши пекари пробали су да направе исте, али им није ишло.

– Тек четворица мајстора у Сарајеву раде то тесто које се на ватри држи само 55 секунди. Али, за све остале читав поступак је тајна – вели Комленовић.

На пола пута од средишта варошице до позорнице Сабора је ливада непоетског назива – Крива бара – која се за ову прилику претвара у море шатри и тезги. До јуче, ту и у варошици, биланс је био следећи: издато је осам плацева за шатре по цени закупа од 300.000 до 650.000 динара, пет места за роштиље (од 160.000 до 630.000), 449 метара за тезге у првој зони (10.000 динара по дужном метру) и 300 метара у другој зони (5.000 динара по метру). Лако се да израчунати да ће, поред 2.000 учесника у саборским програмима, у Гучу доћи бар још толико људи другим пословима.

– Моја шатра има 240 столица, закуп сам платио 300.000 динара, и ангажовао сам 25 људи, од којих су деветорица конобари. Дуго је десет дана, видећемо шта ће бити – прича чачански угоститељ Србо Ракетић (48).

Између шаторских крила своју робу истоварили су продавци нове музичке заразе која се шири из Африке. Лазар Марчета (49) из Сремске Митровице са трочланом екипом слаже вувузеле и показује нам инструмент који прави несносну буку:

– Вувузела има само један део и потребно је једино да дувате. За цену ћемо видети, можда 300 динара, или две за 500...

То је, ето, кратак предсаборски запис са улица и из сокака Гуче која очекује стотине хиљада гостију, они добар провод а домаћини лепо време. Како се ово последње може извести?

– Ако су Руси, током Олимпијаде 1980. године, могли да обезбеде да два месеца не пада киша, можемо ми макар да спречимо да десет дана не падне град. Зато сам јутрос Радарском центру у Ужицу упутио захтев да у време Сабора буде повећан број противградних ракета у Гучи, како нас не би изненадило невреме као ономад, 7. августа – рече нам Слободан Јоловић, домаћин 50. Сабора у Гучи, који почиње данас.

Гвозден Оташевић