Слаб напон држи у мраку Архив Србије

Постављање расвете око зграде Архива Србије није могуће док се променом урбанистичког плана не одобри повећање напона струје коју користи ова институција. До тада ће једна од најважнијих институција у нашој земљи таворити у мраку. У овом тренутку, како је рекао Мирослав Перишић, директор Архива, увођење осветљења изазвало би додатно оптерећење већ „крцате” електричне мреже.

– Користимо јачину напона из времена када зграда није имала компјутере, клима-уређаје и другу техничку опрему. Како је здање опремано, оптерећење је расло. Када смо прошле године отварали изложбу писане заоставштине Зорана Ђинђића, морали смо да изнајмимо агрегате од војске да не би нестало струје усред посете целог државног врха. На овај потез принудило нас је искуство из 2007. када је, у време свечаног потписивања протокола са Српском православном црквом, зграда остала у мраку – каже Перишић.

Претпоставља се да је управо мрак око здања у Карнегијевој улици био „савезник” лопова који су у понедељак скинули бронзану плочу са логотипом ове институције. Аутентично и уникатно обележје, рад чувеног вајара Николе Митрића, препознатљиво је по облику повеље. Натпис на њему јасно указује на адресу са које је украдено.

– Овај случај само је последица вишедеценијске запуштености наше институције због лоше културне политике државе. Урбанистичким планом из 2000. године није дозвољено повећање напона струје за зграду Архива, што је чини једном од малобројних сличне вредности у престоници која нема никакво осветљење. По ономе што се у овом здању чува, оно је значајније и од зграде републичке владе. Ако би се нешто догодило Архиву, штета не би могла материјално да се искаже, јер се овде чува целокупно памћење народа и докази о постојању државе Србије. Национални архиви су свуда у свету заштићена места – закључује Перишић.

Додатни проблем су лоше инсталације. Да би се урадиле нове, потребно је да се осмисли пројекат. А да би настао пројекат, потребан је још један, којим би било представљено постојеће стање инсталација. Тај први корак, коме су, како каже Перишић, „претходила два уназад”, начињен је 2007. али са слабим напоном – све се врти укруг. Зато се прибегава привременим решењима.

– Прошле недеље у сарадњи са „Електродистрибуцијом Београд” замењен је доводни кабл у околини зграде. Надамо се да ће то бар мало смањити оптерећење. Од како су се 2006. Србија и Црна Гора разишле, Архив Југославије престао је да буде званични државни архив. Сада ту улогу има Архив Србије, који би морао да буде обезбеђен макар као зграда владе – истиче Перишић.

Безбедност ове институције поверена је радницима физичко-техничког обезбеђења који уз помоћ видео надзора даноноћно чувају вредну ризницу. Упућени тврде да у појединим земљама Европе, при министарствима унутрашњих послова, постоје службе задужене за сигурност непокретних и културних добара. Њихово увођење код нас изгледа као далека будућност, знатно даља од могућности промене урбанистичког плана. Ако се овај други сценарио обистини, онда би Архив Србије – уз савете стручњака Завода за заштиту споменика културе града Београда, под чијом је заштитом, и сарадњу са другим надлежним службама – могао да иницира увођење расвете, али и евентуално ангажовање додатног обезбеђења.

Д. Буквић