Духови љубавне прошлости

Ретко неко из прве пронађе особу са којом може да оствари лепу и стабилну љубавну везу. Већина људи покушава, па када није задовољна квалитетом везе раскида и наставља да тражи даље. Како се овај циклус понавља, већина људи који улазе у неку нову везу има неку своју љубавну историју иза себе. Питање које се поставља јесте: Колико је битна нечија љубавна прошлост за садашњу љубав и везу? Колико особа треба да се распитује код партнера о његовој љубавној и сексуалној прошлости?

На ово питање не постоји једноставан и универзалан одговор. Као и у многим другим стварима, зависи од човека до човека. Неким људима партнерова прошлост уопште није важна. Они су усредсређени на садашњост и на будућност. Сматрају кад нешто није у реду да ће се то одразити на везу и видети у садашњости. И зато бирају да се не распитују о партнеровој прошлости, такође одбијајући да одговарају на партнерова питања о својој прошлости.

Са друге стране, постоје људи којима је партнерова прошлост веома важна. Они не само да испитују партнера и инсистирају да прегледају фотографије из његовог живота, већ се могу распитивати и код других људи о томе како се њихов партнер раније понашао у свом љубавном животу. Иза овакве радозналости стоји претпоставка да се партнер лажно представио, да уопште није такав каквим се представља, тако да је потребно открити и анализирати прошлост да би се открио његов прави карактер, као и намере. Иако особа на овај начин покушава да се заштити од тога да буде заведена, преварена, искоришћена, остављена и повређена, најчешће овакво распитивање само распирује сумњу. Логика која води ка чепркању по нечијој прошлости таква је да онај који истражује може само доказати да је други лош, а не и да је добар. Томе се придружује и осећање љубоморе, јер, када особа сазна да је њен партнер раније био са неком конкретном другом особом, она може живописно замишљати како је то тачно изгледало, због чега се може врло непријатно осећати. Некада то може постати патолошка преокупираност и љубомора на нешто што се дешавало пре много година. То свакако квари везу, јер уместо да их је у односу двоје, сећање на трећег чини да их је у односу заправо троје.

Што се тиче партнерове прошлости, изгледа да је најважније да ли је прошлост заиста прошлост. Јер ако није, ако постоје неки „незавршени послови”, било у смислу још увек тињајуће заљубљености било неке прикривене повређености, мржње и освете, тада се може десити да кроз неки сплет околности прошлост изненада оживи и постане садашњост. И зато није важно каква је, већ да ли је заиста прошлост.