Рокери се улењили

Србија је земља у којој традиција рокенрола траје готово од његових почетака. Но, последњих година чини се да се рок као музика, која првенствено окупља младе људе, нашао на маргинама друштва. Полемике које се често воде у музичкој јавности углавном се своде на констатацију да рокенрола више нема и да је своје место уступио неким другим музичким правцима. Многи који се озбиљно баве овом темом сматрају да је узрок велике кризе која влада у нашој рок музици одраз општег стања у друштву. Други, пак, мисле да је проблем што медији више не пружају шансу младим музичарима, док су трећи на становишту да је основа свега велика криза међу рок ауторима. Но, сви се слажу да је концертна сезона која је иза нас када су у нашој земљи први пут свирале неке од великих светских звезда попут Стинга, Билија Ајдола, Брајана Ферија, "Франца Фердинанда" и многих других показала да је заинтересованост публике још увек велика.

Бора Ђорђевић, оснивач и лидер "Рибље чорбе", каже у изјави за наш лист да није проблем у музичарима већ у ауторима.

– Добрих музичара има на сваком кораку, али квалитетних аутора нема много. Да не звучим као неки старац, али у моје време стварала су се многа велика имена рокенрола у бившој Југославији попут Зорана Предина, Нелета Карајлића, Бајаге и многих других. Данас је тешко чути нешто што је аутентично и препознатљиво.

Ђорђевић сматра да је још један од узрока кризе и чињеница да су се музичари који се баве рокенролом улењили.

– Текстови песама постају све глупљи и глупљи. Праве се хибриди од музике и мој утисак је да је музика почела да отуђује људе једне од других уместо да их зближава као некад.

Ђорђевић каже да је овог лета у Србији било неколико концерата за памћење и да су они који имају жељу да се озбиљно баве рокенролом могли много тога да науче.

– Ја сам уживао на концерту Ерика Бардона јер је баш ту могло да се види у чему су лепота и значај рокенрола.

Новинар Драган Кремер сматра да није редак случај да у многим земљама са слабијим рок сценама има доста концерата светских звезда и да медији и тржиште добро прате стране извођаче и сцену, док домаћа музика једва преживљава.

– Да би наша сцена била у бољем стању требало би да се догоди низ околности које смо ми некада имали. Ми више немамо музичку инфраструктуру, па не може ни мејнстрим као правац, који доноси новац, да опстане. На тај начин немамо више велике тираже који би зарадом омогућили да музичка индустрија иде даље и да медији и издавачи буду заинтересовани и за алтернативне музичке правце, каже Кремер.

Игор Блажевић, познатији као Инспектор Блажа, каже да проблема у српском рокенролу има и превише и да су клинци које тек почињу да се баве музиком препуштени милости и немилости тржишта.

– Мислим да се код нас десила велика немарност издавачких кућа и медија. Са друге стране, протеклих неколико година нисмо имали ни квалитетнији "удар" младих бендова који је постојао деведесетих када се појавило неколико сјајних група. Више нема ни простора за свирку, а ни домаћи фестивали нису баш наклоњени младим извођачима, па је тако ситуација сигурно десет пута гора него раније. Док ми разговарамо, у Београду сигурно вежба двадесетак бендова, што значи да људи који хоће да свирају има, али лично сам песимиста и мислим да ће бити још горе, каже Блажа

Звонимир Ђукић Ђуле, лидер и певач "Ван Гога", каже да је основни проблем недостатак квалитетних песама.

– Недостају добри албуми и озбиљнији однос према музици. Већини овдашњих бендова бављење музиком је хоби. Када погледамо Америку и Европу све генерације рок музичара су посвећене послу. Код нас је присутан и социолошки фактор који онемогућава да се ствари реализују. Но, квалитетна нумера увек нађе пут до публике. Мислим да би комбинација добре песме и свирке била солидан почетак за неког ко жели да се бави рокенролом.

Ђукић мисли да је велики проблем недостатка мејнстрима који је окосница рок музике.

– Бежање у алтернативну музику по сваку цену није добитна комбинација за ово поднебље. Има и код нас изузетака и бендова који су пронашли добар модел у андерграунд музици и успешно се позиционирали на домаћој рок сцени.

Оно што је охрабрујуће за Ђулета јесте велики број гостовања великих светских звезда што, према његовим речима, значи  да смо уписани на концертну мапу Европе.

– Они су подигли критеријум и сада клинци напокон могу да виде како то раде велика имена. Све то може да нас уведе у главне токове и да младе људе мотивише и обогати да уђу у рокенрол на први начин.