Србија у другој брзини

Мисији Међународног монетарног фонда (ММФ) предложићу да се повећа износ једнократне новчане помоћи за пензионере тако да сви они са пензијом мањом од 30.000 динара, уместо две, добију пет хиљада динара, каже за „Политику” Млађан Динкић, потпредседник владе.

Према његовој рачуници, минус у државној каси биће 20 милијарди мањи од планираних, па је сада само питање како та средства најпаметније искористити. Зато ће, како каже, преговараче из Вашингтона, који данас долазе у Београд, покушати да убеди да је од смањивања фискалног дефицита много важније још ове године одмрзнути плате, али и повећати подстицаје за привреду и грађане.

– Ако ме питате да ли је Србији сада циљ да има мањи минус у државној каси или да се подстакне запосленост и бржи привредни опоравак – најгласније ћу се борити за ово друго. Јер, ако би се с тим подстицајним мерама нагло прекинуло, у ситуацији када је српска привреда једва изашла из рецесије и тренутно се налази у стању депресије, бојим се да можемо врло лако да склизнемо у негативну зонураста. Новац који смо имали на располагању за подстицаје грађанима и привреди нестаје отприлике у октобру и то значи да су нам у последњем тромесечју неопходни додатни издаци. Било би потпуно погрешно прекинути с тим.

Шта на то каже министарка финансија Диана Драгутиновић?

Разговарао сам о томе и са премијером и са министарком финансија и сасвим сигурно је да су нам потребни додатни подстицаји за привреду.

То и они кажу?

Наш договор у влади је да буџетски дефицит неће бити изнад договорених 4,8 одсто. Али не треба да буде ни много нижи. Сви смо јединствени у томе да новац треба да добију пензионери, да су неопходни додатни подстицаји за привреду, пољопривреду и инфраструктуру. Мислим да ће министарка финансија имати разумевања за то, посебно јер ћемо имати пара.

И ММФ је против наставка програма субвенционисања привреде и грађана?

Нису они против, јер опоравак се тренутно заснива на расту извоза, што је добро, али домаћа тражња је слаба и зато страдају грађевинарство, пољопривреда и сектор домаћих услуга. Србија је сада као аутомобил који има четири брзине, а ми се возимо у другој. Пола потенцијала за бржи опоравак привреде још нисмо активирали. Идеја је да наставимо са даљим стимулисањем извоза и праксом довођења што више страних фирми које ће запошљавати наше људе и производити нову робу за извоз. Тренутно 80 компанија тражи локације по Србији у разним гранама, од којих је петина из аутомобилске индустрије. Међутим, не треба да потцењујемо значај домаће тражње. Зато ћу ММФ-у предложити да се повећа износ једнократне новчане помоћи за пензионере и да сви они са пензијом мањом од 30.000 динара, уместо две, добију пет хиљада динара. На тај начин би више од милион пензионера добило ову једнократну помоћ.

За то Вам онда недостаје још три милијарде динара?

Јесте, али имајући у виду да ће минус бити 20 милијарди мањи од планираног, ми нећемо имати проблем с новцем. Ако смо исплатили 5.000 динара запосленима који имају плату мању од 50.000 динара, онда је ово еквивалентна мера за пензионере. За одмрзавање плата у октобру било би нам потребно још три милијарде динара, а 14 милијарди би било распоређено за разне стимулативне програме привреди, инфраструктури и пољопривреди. Тражићу и да две милијарде, кроз ребаланс буџета, иде као подстицај „Фијату”, јер се њихови инвестициони планови захуктавају.

Хоће ли раст плата да прати и раст пензија?

Да, али са размаком од неколико месеци. Али би зато пензионери сада добили већу помоћ него што је планирано.

То значи да би запослени могли да се надају повећању плате од три одсто?

Најважније је да се плате што пре одмрзну. О износу повећања треба преговарати.

Богдан Лисоволик, представник ММФ-а у Србији, страхује да би то могло да повећа инфлацију. Мислите ли да и Дејан Шошкић, коме је циљ одбрана цена, може да буде против тог Вашег предлога?

Могу само да им поставим питање каква је разлика између одмрзавања плата у октобру или у априлу. Зашто би октобарско повећање плата имало негативније ефекте на инфлацију у односу на априлско? Али, ако је и ефекат тих мера благо повећање инфлације уз много веће повећање запослености – гласам за такве мере. У рецесији је логично да немате инфлацију јер је тражња мала, док процес привредне експанзије, обрнуто, прати благи раст цена. Само је битно да тај раст буде умерен. Повећање плате од три, четири одсто не може значајно да увећа инфлацију, јер би на просечној заради то повећање било скромних хиљаду динара. Мислите ли да ће неко кренути да лудује с тим парама? Пре ће купити храну, или платити део заосталих рачуна. Неки економисти превиђају чињеницу да када се више троши на домаћем тржишту, онда ће и више пореза ући у буџет.

Дакле, са ММФ-ом немамо разилажења. Јер, кад је о пројекцијама реч, у складу смо са оним што је договорено. Међутим, мислим да је договор прилично дефанзиван. ММФ нам је дозволио да имамо дефицит 4,8 и пројектовао привредни раст од 1,5 одсто. Са таквим минусом Србија треба да има раст већи од 2,5 одсто.

Мислите ли да ће први пут откако је склопљен аранжман са ММФ-ом и монетарна политика бити предмет критике?

Не, мислим да је монетарна политика јако добро постављена, да инфлација има тренд успоравања.

Како ћемо да покријемо минус у буџету?

Новац је обезбеђен. На рачуну државе код НБС има око 320 милиона евра девизних депозита, кроз продају државних обвезница обезбеђују се додатна средства, а очекујемо још и раније одобрене транше од Светске банке и Европске уније. До краја године то нам обезбеђује апсолутну покривеност, нема потребе за комерцијалним задуживањем код банака, као што неки упозоравају.

Али са продајом обвезница не иде све како је Министарство финансија планирало?

Није баш тако. Дугорочне обвезнице нису биле интересантне инвеститорима, али откако је референтна каматна стопа повећана за 0,5 одсто, то је повећало атрактивност краткорочних обвезница.

Дакле, залажем се за специфичну државну интервенцију у циљу подстицања инвестиција и домаће тражње. А тек од 2012. године Србија би требало да иде на агресивније смањење буџетског дефицита.

А. Николић