Позоришна младост

Овогодишњи 40. Битеф биће одржан од 15. до 30. септембра под слоганом "Позоришна авантура 1967–2006". Фестивал ће понудити синтезу свега онога што је рађено у протекле четири деценије, све основне тенденције од ритуалних плесних форми до класике на нов начин, представиће уметнике са свих континената, а предвиђен је и велики број пратећих програма и манифестација. Међу њима и "Шоукејс" ревија домаћих позоришних продукција за коју влада посебно интересовање иностраних гостију.

Јован Ћирилов, селектор и уметнички директор Битефа у сарадњи са коселекторком Ањом Сушом у званичну селекцију уврстио је 17 представа у извођењу позоришних трупа из Србије, Канаде, Немачке, Индонезије, Русије, Швајцарске, Шпаније, Мађарске, Македоније, Хрватске, Словеније и других земаља.

Које су по Вама основне одлике овогодишње селекције?

– Покушали смо да направимо неку врсту синтезе основних токова Битефа током четири деценије његовог постојања. Једна од тенденција је покушај да Битеф не буде само европски, а то значи да буде светски. Зато су на разне начине заступљени сви континенти: Северноамерички континент, већ на самом отварању заступа, не САД, већ Канада са изврсном Мари Шујинар, једном од највећих кореографкиња данашњице, Јужну Америку веома добро репрезентују два редитеља – Констанца Макрас са немачком представом, а писац, који је уједно и редитељ свога комада, Родригес Гарсија са шпанским ансамблом. Африку заступају двојица сјајних афричких глумаца и комад јужноафричког писца Атола Фјугарта "Сизве Банзи је мртав", који је са својим комадом био на 8. Битефу 1974. године, у Бруковој режији. Азију представља руска представа из далеког Сибира и класично балинеско позориште "Суштина цвета".

А шта је са још једном суштинском традицијом Битефа да буде нетрадиционалан и увек нов?

– Наравно да то зависи од светске жетве, али и од тога да то ново препознамо ми селектори, а онда публика и њен органски део, критика. Може да се деси и дешавало се да је Битеф препознао то ново, а део критике тек после нас чак неколико година. Вредност Ливинг театра и Гротовског, на пример, примећена је тек накнадно, чак после једне деценије. Ове године то ново могла би, на пример, бити немачка представа која је необична мешавина плесног и драмског театра изразитог идеолошког набоја, затим до сада невиђени талас неонатурализма пун живоверних појединости, Шилингов "Галеб" који долеће из Пеште, представа "Карго Софија" (да ли је то уопште представа?) у камиону са камионџијама натуршчицима младог Штефана Кегија, као и жестина Родригеса Гарсије у "Кловну из Макдоналдса", или потпуно нови третман позоришта на отвореном, инспирисана нобеловцем Куцијем холандске трупе на Ади Хуји. У сваком случају, на 40. Битефу има много тога што одише новим, а што је и високих позоришних вредности, које су понекада на Битефу биле речене несавршеном формом. Можда ће велика новост за свет бити баш наша представа "Циркус историја" Соње Вукићевић, која ће доживети премијеру на Битефу у "Посејдону" на Старом сајмишту. Мислим да поднаслов овогодишњег Битефа "Позоришна авантура 1967–2006" тачно одражава суштину Битефовог четрдесетогодишњег живота.

Ове године сарађујете са још једном београдском манифестацијом Бемусом. Како се то догодило?

– Са сваком новом сезоном Бемус је постајао све ближи естетски Битефу у трагању за новим на свом терену. Нарочито од како је селектор и уметнички директорка Ивана Стефановић. Заједничким снагама доводимо први пут у Београд сјајни ансамбл Мориса Бежара са његовом великом представом "Балет за живот", којом ће се у великом стилу завршити Битеф, а почети Бемус. Током Битефа имамо још једну заједничку представу, али тако, дозволите да се нашалим, да је Јозеф Нађ као играч наш, а Владимир Тарасов, као музичар перкусионист, Бемусов. Не зна се ко је бољи. Већ разговарамо о занимљивој идеји једне заједничке, али овог пута наше београдске продукције.

Од ове године Битеф ће поново имати и два селектора ?

– Скрећем пажњу да је Битеф имао прве двадесет две сезоне двоје селектора: Миру Траиловић и мене. Ми смо се допуњавали, кориговали, подстицали и подржавали у трагању за новим. Исти је случај од самог почетка и са Ањом Сушом. Идеја да поново постоје два селектора је града оснивача, а избор личности је мој. Мислим да је битно да смо обоје заклети трагаоци за новим, а да ће разлика у годинама, роду, професији (ја сам писац, а Ања је редитељ) донети освежење потребно свему што за наше појмове тако дуго траје. У случају Битефа Савет који сада имамо, са веома ангажованом Видом Огњеновић на његовом челу, донеће добре савете, а кад је потребно и стваралачки коректив нашем избору. Једном речи, све то заједно је залог за лепу, увек свежу будућност Битефа, који је својом потрагом "вечна позоришна младост света".

---------------------------------------------------

Тежак растанак

Који период Вам је био најтежи за ових 40 година?

– Првих година је било тешко. Није било лако издржати толику навалу агресивног конзервативизма, али је било изазовно. Тешко је било растати се од радне, паметне и инспиративне Мире Траиловић, поврх свега још и пријатеља. Тешка је била и последња деценија 20. века, контапродуктивна за Битеф изнутра, а страшна уз бомбе, ембарго и дилеме да ли је то време, тај режим и тај свет за фестивале. А да је тада прекинут, можда га данас не би ни било.