Глас за интегритет Србије

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 3. септембра  – У решавању косовског питања мора се поштовати територијални интегритет Србије јер би давање независности њеној јужној покрајини произвело негативне последице у региону, подстакло сепаратизме у свету, па и нашкодило важним савезницима САД. То истичу амерички конгресмени Ден Бартон и Џо Вилсон, залажући се истовремено да Вашингтон третира Београд као савезника, коме ни Савет безбедности УН не би требало да намеће решење за статус Космета.

Чланком у данашњем "Вашингтон тајмсу", двојица чланова Комитета за међународне односе Представничког дома прикључују се апелима, учесталим овде у последње време, да Бела кућа у свом приступу Балкану, посебно косовском проблему, треба да инсистира на компромисним решењима, у складу с међународним принципима па и сопственим прокламацијама у прилог ширењу демократије а против екстремизма. Таквим написом они се, уједно, отворено супротстављају јакој струји у Вашингтону која се залаже да Косово до краја ове године добије неку врсту независности, против воље Србије.

Одлуку о будућем статусу Косова треба да донесе Савет безбедности УН, па овдашњи тандем аутора препоручује својим властима да "пажљиво размотре" последице евентуалног изјашњавања у прилог независности те покрајине која је од јуна 1999. под међународном управом. Негативни ефекти осетили би се не само у региону, наглашавају, већ и у Ираку (који је кључна тачка спољне политике Америке и њених унутрашњих преиспитивања) јер би тамо био "отежан дијалог између Курда, сунита и шиита", чије међусобне нетрпељивости, по многим аналитичарима, наликују грађанском рату и прете да доведу до поделе земље на три дела.

Евентуална независност Косова, додају, потресла би и друге државе – "као што су Русија, Индија и Индонезија – где се воде борбе с припадницима етничких мањина који користе тероризам да ослабе демократски изабране владе". У недавно објављеној студији другог аутора овде, као потенцијално угрожене земље, у истом смислу се помињу и мултиетничке државе попут Белгије, Нигерије, Канаде па и САД (где раст имиграције из Мексика код неких аналитичара изазива зебњу да би унутар те популације могле да се испоље иредентистичке тежње).

Најављујући предстојећу посету (од 6. до 8. септембра) председника Србије Бориса Тадића, Бартон и Вилсон препоручују америчким званичницима да му пожеле "добродошлицу као пријатељу председника Буша и конгресних вођа" и да "Србију третирају као савезника чијој је тешкој транзицији потребна помоћ Запада". Србија, подсећају, настоји да остави за собом време у коме је "Слободан Милошевић изазвао ратове", решена да иде напред "демократским и економским реформама које ће помоћи грађанима да у потпуности искажу своје потенцијале".

Председника Србије аутори, иначе чланови конгресног српског кокуса, представљају као "прозападног" лидера који жели да се она "интегрише у НАТО и ЕУ", да из "некадашње глобалне изолације стигне до међународне кооперације" а да му "косовско питање отежава да настави путем реформи".

Пошто констатују да је "Србија посвећена сарадњи с Хашким трибуналом и отварању своје растуће економије страним инвестицијама", Бартон и Вилсон предочавају да "УН не би смеле да намећу решење (за Космет) Србији које је неприхватљиво за њене грађане и демократски изабране представнике". Коначна одлука, прецизирају, мора да буде "функционални компромис, прихватљив за Србију, лидере косовских Албанаца и српску мањину на Косову". Не буде ли тако, упозоравају, постојеће стање ће се наставити или, што је још горе, на том подручју ће опет доћи до етничког чишћења српских хришћана", а такође би "могло да дође до успона националиста у Србији који ће користити Косово као изборни поклич".

"Ми морамо да поштујемо територијални интегритет Србије као и њене културне и историјске везе с Косовом" – истичу Бартон и Вилсон. Уз остало, и због тога што би "присиљавањем Србије да прихвати косовску независност, УН успоставиле преседан који би угрозио важне савезнике (САД) широм света", јер би "радикални покрети за независност применили тероризам за остваривање политичких циљева". Такви "антидемократске снаге верских фундаменталиста треба да буду подсецане а не награђиване" – кажу писци чланка под насловом "Стабилност за Балкан".

Аутори на крају још једном упозоравају да би наметање решења за Косово, штетило не само Србији као нацији, него и њеној интеграцији у ЕУ, као и целом Балкану и америчким савезницима широм света. Па да све то Вашингтон треба да "има у виду".

У овдашњим званичним круговима се јавно истиче да САД не прејудицирају решење за Косово и да се усаглашавају с партнерима у Контакт групи (још Русија, Француска, Британија, Немачка и Италија). Незваничне верзије, као и наступи појединих функционера, ипак откривају склоност ка "условној независности" Косова, која се најрадије изражава у формули да "решење треба да буде по вољи народа који тамо живи, уз гаранције мањинских права".

Представници администрације су се потрудили да у више наврата истакну како се односи између Вашингтона и Београда развијају и да ће добити додатни полет кад Србија комплетира сарадњу с Хашким трибуналом. Уз привредне аранжмане, овде се посебно наглашава јачање војних веза, што ће, како је најављено, бити потврђено и приликом сусрета председника Тадића с високим америчким функционерима.