Читање мисли

Неки људи очекују да им њихов партнер покаже да их заиста воли, тако што јесте у стању да им чита мисли. Иако му нису саопштили своје мисли, жеље, осећања и намере, они очекују да их партнер некако „осети”. И зато када нешто снажно желе, уместо да то јасно изразе, они ћуте, надајући се да ће партнер препознати шта желе. А када се то не деси, тада не само да се осећају фрустрирано што жеља није остварена, него се уз то осећају и невољено. Могу реаговати осећањем туге, али могу љутито оптуживати партнера да их заправо не воли.

Откуд некоме идеја да се права љубав препознаје по некој врсти телепатије? Уверење да особа која нас заиста воли може тачно знати шта нам треба није се појавило тек тако. Оно је сећање на онај однос љубави у коме се то заиста догађало, а то је однос мајке према малом детету. Многи мушкарци сматрају да бебе нису нарочито занимљиве јер не знају да комуницирају са њима. Мајке, са друге стране, знају да управо у периоду док дете не проговори има пуно невербалне комуникације. Због тога мајка научи да препознаје различите сигнале свог детета и да тачно препознаје његова унутрашња стања, а затим, на основу тога, и да задовољава потребе детета. Када мајка настави да чита мисли и онда када дете јесте у могућности да своју жељу изрази речима, тада дете настави да повезује читање мисли са љубављу. И зато, ако је у детињству било довољно да дете погледа у фрижидер, да би му мајка понудила нешто да једе, када одрасте та особа може од партнера очекивати да настави да чини исто, наравно ако га заиста воли.

Очекивање да партнер чита мисли негативно се одражава на везу, али и доноси различите психолошке добити особи. На пример: жеља која није изражена не може бити ни одбијена. На тај начин особа избегава конфликте у вези, јер несаопштеној жељи партнер не може рећи „не” и тако не може настати конфликт.

Како су у вези са особом која очекује да јој се читају мисли веома чести неспоразуми и њене реакције разочарања, веома је добро да особа уместо тога почне да јасно вербално изражава своје жеље и своја размишљања. Језик је облик комуникације у којем је најмањи број неспоразума. Када упућује јасне сигнале, особа и њено понашање постају партнеру много разумљивији тако да се број неспоразума битно смањује. Тачно је да је особама које су дуго заједно довољан поглед, па да знају како се осећа партнер, али не треба заборавити да је томе претходио почетни период директне и јасне комуникације. Разговор о себи и својим жељама и осећањима јесте део блискости без које нема квалитетне везе.