Велимир Стјепановић освојио и сребро

Од нашег специјалног извештача

Сингапур, 20 августа – Велимир Стјепановић је, сада је то и дефинитивно јасно, наш јунак првих Олимпијских игара младих, иако је до њиховог завршетка остало још шест такмичарских дана.

Вечерас освојено сребро на 100 м слободно, бронза на 100 м делфин и финале на 200 м делфин су учинак какав ни у сну није очекивао ни 17-годишњи репрезентативац Србије. Вечерас на пливалишту Сингапурске спортске школе, после финалне трке на 100 м слободним стилом, елитне пливачке дисциплине, рекао је:

– Нисам заиста очекивао да ћу победити Аустралијанца...

И било је невероватно, јер је Аустралоијанац Кенет То у квалификацијама ову стазу препливао за фантастичних 49,96, а Стјепановић за 50,56. Али То је тактички лоше распоредио своје снаге. Стјепановић и његов тренер Кристофер Тајдеј су и овог пута правилно распоредили снагу – док ју је било. Јуче је Велимир Стјепановић до финала стигао за 50,56 секунди, а вечерас пливао је најбрже у каријери. Са 50,25 поставио је лични рекорд, а то је данас био много спорији него јуче (50,29), па му је припала тек бронза, мада је рачунао на злато. Неухватљив за обојицу вечерас је био победник Олимпијских игара младих Француз Меди Метела са 49,99,

Њих двојицу Велимир Стјепановић је, уочи почетка пливачких такмичења у Сингапуру, именовао као највеће и најопасније ривале.

Пре финала на 100 м слободно, у преподневном програму Велимир Стјепановић је имао две трке. Прво је изборио финале на 200 м лептир са петим резултатом квалификација – 2:02,04, а затим је пливао у нашој мушко-женској штафети 4 x 100 метара мешовито, која је била последња, 16. са 4:21,02. Стјепановић је своју деоницу слободним стилом препливао за 55,67 не форсирајући.

– Што да се умара кад не може да нас знатније помери напред – објашњавао је Стефан Шорак, који преузео улогу Вељиног секунданта, пошто са такмичарском „акредитацијом” може свуда да пролази.

Ипак те три трка, а посебно финална на 100 слободно, прилично су исцрпли нашег репрезентативца уочи финала на 200 м делфином стилом, тим пре што је сатница била неумољива према нашем пливачу. На 100 м слободно стартовао је у 18,57 ч, а на 200 м лептир у 19,23 ч. За одмор између две трке имао је само 26 минута и највећи део тог времена провео је лежећи под ВИП трибином док га је др Горан Васић, лекар наше олимпијске мисије, масирао покушавајући да му бар мало ублажи бол у уморним мишићима.

Понекад је то готово немогуће: у финалу на 200 м делфин Стјепановић је био осми са 2:03,27.

– Задовољан сам и трком на 200 делфин, а да не говорим о сребрној медаљи на 100 слободно, или оној бронзаној на 100 делфин. Ја сам 1993. годиште и млађи сам од свих овде. Срећан сам и захваљујем екипи што су ми помагали. Ко је у екипи? Па сви, од тренера Кристофера, лекара, другова из штафете, до целог нашег  олимпијског тима –рекао је Велимир Стјепановић.

А на питање шта ће да ради по поврату из Сингапура у Дубаи, у којем живи са родитељима, Велимир Стјепановић је рекао:

– Прво ћу искористити две недеље одмора, а онда почињем са тренинзима за такмичења у малим базенима. Хтео бих да пливам у светској серији такмичења у 25-метарским базенима, у Пекингу, Шангају... Нисам од децембра пливао у њима, а ако ме буду селектирали у репрезентацију Србије, морам да будем спреман.

И још нешто. Велимир Стјепановић је на Олимпијским играма младих освојио сребрну и бронзану медаљу, а у краткој биографији коју су морали да испишу учесници овог такмичења, најавио је да жели да освоји олимпијску медаљу.

Прве наредне игре су у Лондону за само две године, Велимир ће тада имати тек 19 година и одлазак на ово такмичење био би већ велики успех.

– Можеш ли да испуниш норму за Лондон?

– Ни не знам колика је норма, ни како се испуњава, али Кристофер, мој тренер, ми је рекао да могу. Верујем му, увек је у праву – рекао је Велимир Стјепановић и кренуо ка Олимпијском селу у којем су му чланови наше олимпијске мисије припремали заслужену добродошлицу.

Сребро мора да се прослави.

Живко Баљкас