Наши се враћају на Корчулу

Корчула, августа – До старог града „малог Дубровника“ (како често називају град Корчулу) стигли смо аутобусом из лучког града Оребић од кога нас је катамаран Јадролиније превезао за само петнаестак минута.
Изненадила нас је свежина и пре свега константан ветар који нас је дочекао већ на броду ка Корчули. Маестрал тера туристе са плаже већ око четири сата по подне а мештани га сматрају саставним елементом овог петнаестовековног града. Улице на западу су правоугаоне и допуштају управо маестралу да освежава усијани градски камен, док је источни део града помало закривљен како би смањио и ублажио утицај буре.
У стари део овог наизглед полуострвског града могуће је прићи са сваке тачке обале која га окружује. Корчула на идеалан начин одражава синкретизам главних елемената Хрватског приморја: шеталиште Петра Канавелића одузима дах: изнад стеновите плаже протеже се низ дискретних ресторана и кафеа где је могуће уживати у јединственом погледу на Јадранско море и полуострво Пељешац. Осим погледа, ту је наравно и борова шума која заједно са морем ствара незабораван спој мириса – главни састојак јединствености Хрватског приморја.
Седећи на стенама испод овог шеталишта, осим редовног катамарана Јадролиније (који сваког дана у подне пристаје у корчуланску луку), могуће је уживати у правој ревији једрилица и глисера из целог света. Америчке, француске и пре свега италијанске заставице сваког дана преплављују прилаз корчуланској обали. Италијани су ипак као и увек најбројнији али и најевидентнији: браон-бела једрилица са браон-бело беспрекорно обученим члановима посаде само је један од стотину примера Италијана који су и ове године изабрали Корчулу и Хрватско приморје за одмор током „ферагоста”. И луксузна јахта Гадафијевог сина, пристала почетком августа, изгледала је као заиста још један град на води у корчуланској луци.

Осим стена испод шеталишта Петра Канавелића, могуће је уживати и на стеновитим плажама око легендарног хотела „Марко Поло”, али и на шљунковитом делу корчуланске градске плаже. Право изненађење, када је реч о посетиоцима, јесте и велики број Београђана.  Око хотела „Марко Поло” углавном се чуо управо београдски нагласак. Главни разлог за то је вероватно заиста беспрекорна гостопримљивост и учтивост Корчулана. (/slika2)
У односу на прескуп Дубровник где је заиста тешко пронаћи аутентичну далматинску кухињу, Корчула и током августа располаже приступачним ресторанима и кафанама.
„Залогајница Буда“, испред самог старог града у скромном стилу и на интимном месту, сваког дана нуди дневни мени од рибе па све до пуњених паприка и мусаке. Можда нећете имати слободу да једете све оно што пише у менију али су разноликост и квалитет хране, и пре свега заиста ниске цене, загарантовани сваког дана.
У старом бару на тргу Плоката доручкују се врући кроасани, кафа уз незаобилазан поглед на корчуланску луку.
У енотекама мештана обавезна је проба најпознатијег корчуланског белог вина из места Лумбарда, правог дијаманта овог дела Хрватског приморја.
До Лумбарде смо за петнаест минута стигли градским аутобусом који нас је преко винограда (где се гаји управо позната врста грожђа грк) довезао до незаборавне беле пешчане плаже. Поред плаже, обала места Лумбарда пружа и предивно шеталиште уз море где је могуће пронаћи интиму и уживати у погледу на околна ненасељена острвца.
У облику рибље кости, острво Корчула одувек је било синоним за миран и породични туризам. Иако је углавном посећују породице и млади парови, Корчула нуди и дискретан ноћни живот. Пријатно изненађује и беспрекорна организација унутар зидина старог града у коме се сви ресторани, барови и продавнице затварају тачно у поноћ, након чега готово и да нема никога по уским мермерним улицама.
Марина Лаловић