Следити пример Словачке

Досадашње спровођење концепта прецењеног курса динара, између осталог, довело је до огромног спољнотрговинског дефицита, а имало је покриће у приватизацији, иностраном задужењу, инвестицијама, приливу дознака, донација..., када је у земљу после 2000. до краја 2009. године, по овом основу ушло, по неким проценама, око 70 милијарди долара, коришћених, углавном, за потрошњу, а мање за развој привреде. Због оваквог тренда постоји опасност да земља западне у такозвану дужничку кризу са свим њеним последицама.
Нема могућности за неку већу продају других домаћих предузећа, смањене су стране инвестиције и могућности нових иностраних кредита, што може довести до озбиљног погоршања стања у привреди и пада животног стандарда. Према подацима Унктада за 2010. годину, стране директне инвестиције у Србији су у 2006. години износиле 4,3 милијарде долара, у 2007. 3,5 милијарди долара, у 2008. пале су на око три милијарде, а у 2009. години биле само око 1,9 милијарди. По овом основу, у Србији је од 2001. године уложено укупно око 12,5 милијарди долара, где предњаче инвеститори из ЕУ. Ако се посматра период од 1995. до 2009. године, укупне стране директне инвестиције у Србију достигле су 20,6 милијарди долара, што је 49 одсто БДП земље. Укупне стране инвестиције у југоисточној Европи су прошле године пале на 7,5 милијарди долара са 12,7 милијарди у 2008. години. У периоду од 1995. до 2009. године, Србија је уложила у иностранству 3,9 милијарди долара, односно девет одсто БДП. У 2009. српске инвестиције у друге земље износиле су свега 55 милиона долара, а годину дана раније 277 милиона.
Према подацима СИЕПА, страни инвеститори су за четири године добили више од 47 милиона евра кроз програм српске владе за привлачење инвестиција. Захваљујући овом програму од 2006. године до сада, отворено је више од 17.000 радних места и реализовано више од 600 милиона евра у нове инвестиције.
Потребне су знатне нове иностране инвестиције, пре свега, у секторима енергетике, телекомуникација, пољопривреде, грађевинарства и инфраструктуре, а, такође, Србија мора повећати удео капиталних инвестиција у буџетским расходима. Промена структуре привреде подразумева смањивање увоза и потрошње, а повећање извоза и штедње.
Снага домаће валуте зависи, пре свега, од извозне снаге наше привреде и прилива иностраног капитала. Према подацима СИЕПА, у 2010. години у Србију би могло да уђе око 1,3 милијарде евра страних директних инвестиција (ако се и не прода Телеком), што ће се изгледа тешко остварити. Циљ је да се годишње привуче најмање око три милијарде долара страних директних инвестиција.
Према једној од пројекција, до краја ове деценије потребно нам је просечно годишње око седам милијарди евра страног капитала (у кредитима и директним инвестицијама) да би се омогућило финансирање динамичног раста БДП од око шест одсто годишње и враћање спољних дугова у складу са стандардима међународних финансијских институција, а производња расла по високој просечној стопи од око осам одсто годишње.
Динар ће јачати ако расту наш извоз и стране директне инвестиције и, обрнуто, слабити, ако нам је слаб извоз и недовољан прилив инвестиција. Овакав приступ захтева и обезбеђивање предвидљивости пословног амбијента, јасан правни оквир и стабилну политичку ситуацију у Србији. Пропуштена је врло повољна прилика да велики прилив иностраног капитала у земљу у протеклој деценији буде више искоришћен да се побољшају развојне перформансе српске привреде.
Србија има стручан људски потенцијал, па треба следити, пре свега, пример Словачке и привредних тигрова Далеког истока, са одговарајућим привредним амбијентом, да би се више привукли страни инвеститори. Српска привреда на средњи рок, до 2015. године, не може да постигне развојни циљ – концепт подстицања извозне привреде, без осетног раста извоза робе и услуга, а то значи и привлачење преко потребних страних инвестиција, као и без озбиљних рестрикција у потрошњи.
Србија може да понуди потенцијалним инвеститорима стратешку позицију и одговарајућу инфраструктуру, затим приступ бесцаринским тржиштима (у режиму слободне трговине или са преференцијалним статусом) и повољан царински и инвестициони режим. Такође, има повољан порески амбијент (порез на профит корпорације 10 одсто, порез на доходак запослених 12 одсто и ниску стопу ПДВ од 18 одсто). Најзад, има квалитетне и конкурентне људске ресурсе и подстицајне мере за извоз и прилив нових страних директних инвестиција.
*Саветник Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије