Паразити

На овом свету постоји велики број паразита. На пример, младе форме једне врсте црва имају апарат за бушење како би лакше ушле у тело домаћина. Домаћин је најчешће скакавац. Одрасли црви напуштају домаћина како би у води легли јаја и као такви ти црви се могу наћи и у нашим потоцима. Као и други паразити и ови црви користе домаћине на фасцинантан начин: терају залуђене скакавце да потраже воду и смрт у њој. Који је механизам управљања судбином скакавца који не уме да плива нико са сигурношћу није доказао.

Постоје научне студије које указују на утицај паразитских хормона или неуротрансмитера који проузрокују смрт одређених нервних ћелија домаћина. Црв управља инсектом директно преко домаћиновог централног нервног система.

Ипак овај црв је као паразит аматер према човеку паразиту. Док црв мора да уђе у тело домаћина, човек-паразит то ради из даљине управљајући понашањем других људи из различитих позиција, најчешће седећих, било да су то шалтери, климаве столице различитих бироа, било угодне фотеље. Ти паразити се директно играју нашим материјалним и нервним могућностима управљајући нашим временом и судбинама. Обично кажу да када кренеш у било коју установу, наоружај се везом, временом, живцима а зависно од услуге (и паразита) не би било лоше и ситно млевеном кафом, флашом стране производње или ковертом без адресе. Ово последње поменуто је најгоре, људи се потплаћују да ураде посао за који су плаћени, за посао за који су положили заклетву заклињући се држави, Јустицији, Хипократу, свевишњем, родитељима и себи да ће га часно радити. До прве прилике и искушења. Понеки не. Понеки су постали паразити јер их је спопао други човек-паразит или схвате да колега, а човек-паразит, лепше живи. При том процесу преласка у паразите новац је најјачи неуротрансмитер.

Тога паразитима никада доста. Сисају и до последње капи јер знају да је домаћин очајан, да нема завршеног посла без међусобно завршеног ,,посла”. Некада давно наши стари нису имали толико да би плаћали и поклоне за разне услуге. Али временом то је прерасло у нормалну појаву и ако данас нешто не однесете нисте нормални. Или вас гледају као изгубљеног или вас и не погледају.

Оно због чега људи у свету губе посао код нас је део свакодневице било да је она везана за прасенце било питања: ,,Колико ће то да ме кошта” и ,,колико је чика добар?” А добри чика-паразит мора да буде добар јер су паре домаћина већ испланиране. Ко има завршиће посао, ко има више завршиће пре (или једини), добиће лек, правни, хемијски, умирујући, победнички. Ко нема ништа, нема шансе и предности у животу. Једина предност је то што их човек-паразит одлаже у фајл: није интересантан као домаћин.

Човек-паразит је у Србији и на почетку 21. века и даље присутан у свакодневном животу. Паразити се правдају сиромаштвом и малим платама јер што је сиромаштво веће већи им је апетит. Зато су паразити све дебљи а домаћини малокрвнији. А ако неки савесни домаћин антипаразитској служби ипак пријави свог или туђег паразита може му се десити да буде награђен губитком посла.

Код оног поменутог црва човек је погрешни домаћин а ако се код њега ипак нађе не наноси му штетне последице. То важи и ако се нађе код корумпираног човека.