Споре пруге Србије

На празној станици једине пруге која Београд директно повезује са црногорским приморјем, у Пријепољу, могло је да се закључи да редовног јутарњег воза нема ни на видику. Само три посматрача из станичног кафића који су нам показали шалтер немо и згрануто – судећи по уједначаним чачкалицама у устима, ово питање доживели су као догађај који ремети планинску тишину.

Празан шалтер је то потврдио. После дужег куцања, појавила се службеница, облачећи сако, љубазна али очигледно изненађена што смо јој прекинули доручак: „А, па, као и обично. Воз од пола осам неће поћи пре десет за Београд, каснио је три сата у Бар”.

На питање о аутобусима, слегла је раменима, објаснивши да је овај превоз сад у рукама приватника и да се „никад не зна”. На аутобуској, четворо људи којима је ово питање у недељу ујутру изгледало као размажено претеривање: „За Београд? Ннне…Можда наиђе до Ужица, ал' питање је. Не знамо ни кад ће ови наши локалци да стигну, ал' ми смо од ране зоре ту”, рекли су помало пребацујући.

Три сата касније…Три  скоро затрављена перона и једна клупа на којој седи свих пет путника. На отвореном августовском сунцу које је достигло четрдесети подеок. Ацо Зорић, возач приправник, нервира се што касни на посао у Ужицу. И то не први пут…„Не знам да ли је сва своја ова на шалтеру, каже да опет касни”, преноси он путницима који су се из огорчености упознали размењујући „импресије” железничким превозом. Анка Реџеповић је Интер сити возом Београд – Пријепоље наовамо путовала, каже, пет километара на сат до Раковице на плус 37, а мислила је да нови воз има климу…

– Обавештење: Брзи воз Бар-Београд стиже на други колосек! – одјекнуло је празном станицом после четири сата, а пропраћено је исцрпљеним смехом путника који су се сви заједно „одвукли” у исти купе и наставили дуги разговор: воз је стигао у седам увече, скоро 12 сати од времена поласка. Из Пријепоља у Србији.

Да ово није доживела, ауторка ових редова не би поверовала групи читалаца који су нам се јавили још 18. јула, након што су истим возом од мора путовали 16 сати. Треба ли описати да никако нису изгледали као да се враћају са одмора о ком су сањали годину дана. Воз који је из Бара кренуо 17. јула у 22,10 сати стигао је у главни град сутрадан у 14 уместо у 7, 31. Путовање је, међутим , било незаборавно и по томе што су у возу, на месту уредно резервисаних спаваћих биле кушет кабине. Домаћин је објаснио да су спаваћа кола због квара искључена.

Путници су сликали доказ мобилним телефонима, негодовали, псовали, да би после 15 минута приањали на лежај, какав год да је. Кад је већина коначно утонула у први сан, воз је стао и – остао. Схватили су да су стајали целу ноћ кад их је гранична полиција у Бјелом пољу пробудила у седам ујутру тражећи исправе. Гладни и жедни, иако су још сањали претходно брчкање у мору. Кад је, као шлаг на торту, воз који је изгубио ред кренуо прво на новобеоградску уместо на главну станицу и то познатим „пуж ходом” кроз Београд, многи су изгубили стрпљење, изашли раније и до куће се превезли трамвајима и аутобусима…

Пре неколико месеци, у разговору за „Путовања”, из Железница су најавили три нове, брзе линије – до Пријепоља, Ниша и Суботице – као почетак брзих и тачних возова у Србији, која каска за целом Европом, Уместо тога, недавно је укинут Интер сити Морава, који је пут до Ниша требало са шест да скрати на четири сата. Тако је југ Србије поново остао без квалитетене везе са главним градом, а у Железницама објашњавају да их је на тај потез приморао недостатак локомотива, који наводе као разлог кашњења, поред дотрајалих пруга.

Подсећајући на њихово деценијско неодржавање, генерални директор Железница Србије Милован Марковић охрабрује да је недавно потписивање Декларације о управљању саобраћаја на паневропском коридору 10 и Протокола о сарадњи са Градом Нишом означило стварање основних услова за модернизацију железнице и развој саобраћаја на пругама. Најважнији део Протокола омогућује реконструкцију, односно електрификацију  више од 11 километара пруге и изградњу нове обилазнице око Ниша, чиме се модернизује једини преостали део Коридора 10, који, подсећамо, треба да значи почетак епохе конкурентне и брзе железнице и на нашим просторима.

Занимљив је коментар председника СО Ниша Милета Илића који је и срећан и тужан – срећан јер ће се изместити интензивни железнички саобраћај из насељених места и тиме убрзати, тужан – јер је посао договорен још пре 15 година, а из политичких разлога гурнут у страну. Ваљда је, каже, сада стављена тачка на неспоразуме…

Мирјана Никић