Морамо да гриземо паркет

Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 3. септембра – Ако је веровати новинарима који прате хрватку репрезентацију, у редовима нашег ривала у осмини финала светског првенства – влада расуло. Да ли је у питању „спиновање” или је пораз против Бразила који је као последицу донео Србију за противника у најважнијем мечу на шампионату био толико разоран, биће познато када се први меч елиминационе рунде буде завршио.

Хрватска кошаркашка јавност подржала је „изборника” Јосипа Вранковића када је знатно подмладио тим у односу на Европски шампионат у Пољкој. У почетку припрема, такмичарске жеље готово да нису биле изражене, али како се ближио почетак првенства у Турској, апетити су неоправдано расли, па је после три пораза и фрустрација израженија. Вранковић није успео да „помири” младо и старо, а ни један од играча, од којих највећи рејтниг има центар Анте Томић (носилац игре Реала), избори за лидерску улогу. Игра у одбрани је највећи проблем, а вољни мотив невелик чак и за турнире пријатељског карктера. Све ово створило је тамну слику хрватског тима којој само победа против Србије може да колорит ремек дела.

Ипак, мало је оних у хрватком тиму који мисле да је прича о „фениксу” могућа у судару са прваком А групе. Прилично критичан према досадашњој игри, селектор Вранковић, ипак најављује боље издање.

(/slika2)– Одбрана нам је јако слаба и ако не напрвимо драстичан помак, против Србије немамо шта да тражимо. Противника познајемо веома добро јер долазимо из истог подручја. Имају квалитетне кошаркаше и снажну транзициону игру, али верујем да ће и наш одговор бити снажнији – истакао је хрватски селектор.

Вранковићеве стрелице уперена су према свим играчима, али посебно најискунијим из бековске линије. Марко Поповић преузима део кривице.

– Ово је светско првенство и морамо да гриземо паркет. Једном у 16 година смо дошли, а мени је вероватно прво и последње. Много смо слабо играли до сада. Знам да не можемо да направимо тридесет тренинга и променимо игру из корена, али можемо бар приступ. У супротном, немамо чему дасе надамо против Србије. Нисмобез разлога ван борбе за медаље 15 година.

Нашем тиму улогу апсолутног фаворита даје и Лени Укић.

– Срби играју одлично, добили су Аргентину, први су у групи и било би превелико изненађење да их ми у оваквом стању добијемо. Међутим, у једној утакмици, колико год то сада глупо звучало, све је могуће. Покушаћемо да се прегрупишемо и нешто направимо. Барда изгледамо као екипа.

М. Стојаковић