Закић: Гуча репрезент Србије и српског музичког мишљења

Етномузиколог, доцент Факултета музичке уметности (ФМУ) др Мирјана Закић, која је председавала жиријем на такмичењу недавно оџаног 50. Сабора трубача у Гучи, оценила је данас да се наша традиционална музика, чије су завидно познавање показали и инострани оркестри у Гучи, бори за свој опстанак на нашој музичкој сцени.

„У Гучи се могу чути мелодије из централне, западне, источне и јужне Србије, она садржи и карактер влашке музике и јужњачки темперамент, те неправилне ритмове, страст и енергију. Све оно што Србија има у себи, може се наћи и у Гучи, зато она јесте добар репрезент Србије и српског музичког мишљења у свету”, објаснила је Закићева у интервјуу Танјугу.

Зато је и упозорила да поред свих модерних музичких трендова морамо да сачувамо један велики простор за нашу изворну музику из свих крајева Србије, без које нема културног и социјалног идентитета.

„Ми наравно не можемо да уђемо у времеплов и вратимо се у период када је музика имала тачно одређену функцију и представљала егзистенцијалну ствар, али оно што је заиста потребно јесте да држава изгради културну политику у оквиру које ће велики акценат бити стављен на неговање српске традиционалне музике”, поручила је Закићева.

Према њеним речима, један од парадокса наше земље и медија јесте да се форсира музика која није српска и групе које негују музичке правце које никако не можемо да назовемо народном музиком.

„Са друге стране, вредност традиционалне српске музике бива препозната од стране људи са изграђеним укусом, естетсклим и етичким критеријумима ван граница Србије”, додала је Закићева.

Она је приметила и да имамо много младих људи који су заинтересовани за српски изворни звук, како на вокалном, тако и на иструменталном плану, али и да мора неко да стане иза њих и омогући да се њихова интерпретација чује.

О вредности наше традиционалне музике јасно сведочи и интересовање страних оркестара за њу, о чему Гуча најбоље говори, истакла је она.

Закићева је подсетила да је поводом јубилеја, пола века Сабора трубача, ове године први пут организовано Међународно такмичење на коме је учествовало чак 10 страних оркестара из целог света, од САД, преко Француске, до Русије. Они су били у обавези да изведу по једну српску традиционалну песму.

„Инострани оркестри који долазе у Гучу воле и често свирају српску музику. Они музику, коју су имали прилику да чују у Гучи, виде као веома експресивну, страствену са пуно темперамента и сами су учили да свирају наша кола и наше песме”, објаснила је Закићева .

Она је интересантним оценила то што су многи страни оркестри успешније извели задате српске песме него слободне композиције из својих крајева. Додала је да се у њиховој интерпретацији препознао не само велики труд који су уложили, већ и жеља да на што бољи начин доживе нашу музику. „Видело се да њима српска музика није страна”, рекла је Закићева.

(/Slika2)Она је констатовала да је 50 година трајања Сабора у континуитету учинило трубу знатно популарнијом него раније, нарочито међу младима, који све чешће уписују одсек трубе на ФМУ.

Закићева је подсетила је да су на првом Сабору, 1961. године, учествовала четири оркестра, а да данас у Србији постоји неколико стотина оркестара.

Приметила је, ипак, да је највећи број извођача народне музике на труби још самоук.

Оно што, према њеним речима, сваке године фасцинира и изненади музичаре из иностранства јесте сазнање да највећи број наших извођача свира искључиво по слуху.

„Њих засени виртуозност и музикалност људи који не знају ноте и који без икакаве музичке едукације свирају искључиво по слуху”, казала је Закићева наводећи да су то приметили и чланови америчког и руског оркестра.

Она посебно важним сматра то што је све више оних који су почели да свирају народну музику, а онда долазе на факултет да своје знање и вештину извођења обогате. Битно је и што су садашњи самоуки трубачи намерени да будућа покољења усмере ка студирању и музичком усавршавању.

Драгачевски сабор, који је прави репрезент Србије и њеног музичког мишљења има, признаје Закићева, и елементе карневала уз који иде страст, хедонизам, слобода, темперамент, као и једну вашарску атмосферу.

„Људи долазе у Гучу да за кратко побегну од свакодневице, да се препусте уживању, да би дали себи одушак и лепо се провели, радили оно што је у реалном свакодневном животу забрањено и колико год да траје сабор, опет би могао још, то је потреба коју сви ми имамо”, објаснила је Закићева.

„Мој је утисак да ипак сви долазе у Гучу због трубе, јер је овај фестривал специфичан по томе што ви од првог до последњег тренутка слушате само трубу, она је све време у вама и тај звук вас не напушта”, закључила је Закићева.