Финансирање Косова

Светска банка и Међународни монетарни фонд имају значајну улогу на Косову већ од 1999. године. Реч је пре свега о техничкој помоћи. Посебно је значајна улога Светске банке од које се очекују најповољнији кредити. А да би Косово постало чланица те институције извршни директори Светске банке и Борд директора морају да одобре услове као што је висина улога, датум од ког тече чланство, као и временски рок за испуњење услова.

Чланство у Уједињеним нацијама, међутим, није неопходан услов за чланство у тој међународној финансијској институцији, кажу из Светске банке у Вашингтону.

Чланство у ММФ-у је, како појашњавају за "Политику", предуслов за добијање "чланске карте" у Међународној банци за обнову и развој (ИБРД), а то чланство опет отвара врата у осталим институцијама Групације Светске банке, попут Међународног удружења за развој (ИДА), Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) и Агенције за осигурање мултилатералних инвестиција (МИГА).

Да би једна земља постала члан Међународне банке за обнову и развој, потребно је да формално преда захтев, усвоји законски акт којим прихвата чланство под условима садржаним у Статуту Светске банке, као и да плати за своје учешће у ИБРД-у. Број акција Светске банке додељених једној земљи утврђује се након што се утврди квота у ММФ-у. Акције у ИБРД-у одговарају уделу земље у светској економији.

Др Владимир Глигоров оцењује да је нова резолуција Савета безбедности ипак потребна да би се Светска банка ангажовала још активније и да би Косово постало њена чланица.

– Резолуција би требало да отвори пут чланству Косова у овим организацијама или неком другом облику формализованих односа. У том случају би, на пример, Косово могло да користи кредите Светске банке. Резолуција би требало да омогући и нови облик ангажовања Европске уније и НАТО-а. То је потребно да би могао да се обезбеди привредни развој Косова и његова и регионална стабилност. Ово је све познато свима већ више од године и један је од најважнијих разлога за Ахтисаријеву мисију – каже за наш лист овај експерт.

У начелу, како објашњава Глигоров, чланство у међународним финансијским институцијама подразумева чланство у УН, али су могући и изузеци. Ипак, по њему, ваља очекивати да ће Косово бити примљено у чланство Уједињених нација. То је, по овом истраживачу у Бечком институту за међународна економска истраживања, потребно ради нормализације међународних, регионалних и односа на самом Косову. Једино редослед може да буде обрнут, дакле да чланство у финансијским институцијама претходи ономе у УН.

Због недефинисаног статуса, Косово сада може да рачуна само, како је изјавила, Орсалија Каланзопулос, директорка Светске банке за југоисточну Европу, на ограничену финансијску помоћ. На годишњем нивоу она тренутно износи свега 10 до 15 милиона долара. Светска банка је упркос томе, додала је, ипак прилично активна на Косову

У последњих неколико извештаја Светске банке, Косово је означено као ризично за инвестиције. Из те институције се надају да ће сви политички чиниоци, без обзира на разлике у ставовима, увидети потенцијал који Косово има, посебно енергетски. Косову су посебно потребни најповољнији кредити под ИДА условима, који се одобравају углавном на 20 година одложеног плаћања.