Нико неће у капију Београда

„Генекс” кула ни јуче, после другог покушаја Агенције за приватизацију да је удоми, није прешла у руке новог газде. Да ли зато што је почетна цена од 15,6 милиона евра за око 16.000 квадрата у Улици народних хероја висока, због тога што није повољна клима за куповину пословног простора, или због чињенице да ће нови купац морати додатно да уложи у грађевину која годинама служи као билборд – нико није био заинтересован да уплати депозит од 1,56 милиона евра. Толико је било потребно за учешће у јучерашњој аукцији. 
Зато ће, кажу у Агенцији за приватизацију, поступак бити поновљен када се процени да је за то најповољнији моменат.
Као део имовине „Генералекспорта”, предузећа у реструктурисању од 2007. године, у пакету са кулом продаје се и гаража у Београду од 6.445 квадрата и адаптирани пословни простор у поткровљу стамбене куле површине од 216,63 квадрата.
Право учешћа на јавном надметању имаће, као и досад, сва правна и физичка лица, осим оних која послују у већинском друштвеном власништву. Као потенцијални купци неће се моћи пријавити ни они који имају неизмирене обавезе према предузећу које се продаје као ни физичко лице које је осуђивано, или против кога се води поступак за кривична дела.
У досадашњим организованим продајама имовине „Генералекспорта” и ИЦГ-а компанија „Делта рил естејт” купила је хотел „Континентал” и  „Генексове апартмане”, енергану и тениску халу у Београду.
„Генексове” непокретности на Копаонику, хотели „Гранд” и апартмани „Сунчани врхови”, продати су конзорцијуму у саставу „МК групе” и аустријске туристичке групе „Фалкенштајнер Михелер”.
Осим пословне куле од 26 спратова са ротационим рестораном на врху који никада није прорадио, „Западна капија Београда”, како се „Генекс кула” још назива, састоји се и од стамбене зграде са 30 спратова и укупно 184 стана. Два архитектонска дива повезана су мостом, односно пасарелом која је предвиђена за противпожарну одступницу јер безбедносне степенице никада нису саграђене. За ту сврху осим моста планиран је и кров. Темељи су положени 1971. године, а десет година касније усељени су први станари. У току али и после њене изградње ова монументална грађевина била је често у центру пажње. Рокови су били пробијани, а станари су муку мучили са поквареним лифтовима, нестабилним притиском воде и лошим грејањем... Ни данас скупштина станара из улаза 41б не одустаје да докаже да је на продају понуђени пословни простор на врху стамбене куле нелегално постављен на крову, а тек недавно су, после три године борбе са управом „Генералекспорта”, добили кључеве од пасареле да у случају пожара могу њоме да изађу на безбедно.
Куле је пројектовао архитекта Михајло Митровић и донедавно биле су највиша грађевина на Балкану. Архитекта тврди да су биле и остале врхови Београда, без обзира што је на ту титулу претендовао пословни објекат „Ушће”. То поткрепљује егзактним подацима. Митровић је дилему која се, како каже, дуго повлачила у медијима да ли је пословна зграда „Ушће” виша од његових кула пресекао тако што је ангажовао геодетску кућу да поново премери оба здања. „Званични подаци кажу да су без антена моје куле високе 117,76 метара, а ,Ушће’ 104 метра.”
Д. Мучибабић