Голоруки бране предузеће

Косовска Митровица – За готово шест година, откако је започео процес приватизације, на територији јужне српске покрајине чак 85 одсто предузећа – друштвених фирми и деоничарских друштава којима је власник Република Србија, тачније Фонд за развој Републике Србије, приватизовано је од стране Албанаца и то под директним налогом цивилне мисије која је на овим просторима. "Нож у леђа" званичном Београду, односно српској економији, задао је својевремено Михаел Штајнер, цивилни администратор УН за Космет, уредбом заведеном под број 2002/6 којом је дато право Косовској поверилачкој агенцији (КПА) да спроводи приватизацију која се оцењује као преседан у свету јер је нелегитимна и нелегална.


Захуктала приватизација, или боље рећи отимачина, српских предузећа завршиће се, како се незванично чује, до јуна ове године.  Притиску се још одупире север Косова, где од 2005. године представници Агенције више не залазе и не разговарају на ову тему. Радници су ту својевремено голоруки стали у одбрану, конкретно "Универзала", друштвене фирме у општини Лепосавић када се на тендеру расписаном од стране Агенције појавио један једини кандидат и то – Албанац.

На прсте једне руке могу се избројати предузећа која су остала на територији јужно од Ибра, а сам процес приватизације спроводи се по само Агенцији знаним правилима с обзиром на то да су се поједина предузећа "распарчавала и продавала као на пијаци".

Осим што је овакав вид приватизације имовине Србије оштетио Републику за непознати износ, оставио је чак више од 50.000 радника без акција, али и без пензијске надокнаде. Своје право, по свој прилици, мораће да траже и остварују евентуално по решавању статуса Косова а крајња тачка им је суд у Стразбуру. Јер, како тврде упућени, у 95 одсто купљених предузећа приказивани су Албанци као једина радна снага.

Још увек се, додуше, не приватизују јавна предузећа, али оно што боде очи је да у управним одборима не седи ниједан представник из редова српске националности. Чине их углавном Албанци и представници међународне заједнице. Тако је још неизвесна судбина "Електрокосмета", ЈП "Површински копови" у Обилићу, Железница Србије – Косово Поље, аеродрома у Приштини, термоелектрана Косово А и Б, "Србијашума", ЈП "Ибар – Лепенац", Пошта – Телеком Србије... У последње време се наочиглед Срба обавља узурпација земљишта Националног парка "Шар планина" на Брезовици.

Вредност предузећа која су купили новокомпоновани бизнисмени из редова албанске заједнице, а за које се јавно прича да су само продужена рука албанског лобија раширеног по земљама западне Европе и САД, по процени Агенције износи 265 милиона евра, што по речима Славише Станића, секретара Привредне коморе Косова и Метохије, уопште није реална вредност. Јер, по подацима којима Комора располаже, приближна вредност ове имовине не може бити мања од 650 милиона евра.

– Сва су предузећа продата испод реалне вредности, а није било расположења да се то процени ваљано јер су искључиви купци били из редова албанске заједнице. Тако су цене "пиљарски" одређиване. Углавном су се знали потенцијални купци, а Срби који су можда и били расположени да нешто купе из безбедносних разлога нису могли да се пријаве – тврди Станић наглашавајући да су смишљено тендери оглашавани у једном од дневних београдских листова и то до 12. круга приватизације, како би се сутра рекло да су врата приватизације отворена за све. Приватизација се, напомиње Станић, спроводила по систему спин-оф методе, што у преводу значи да се преузимала само актива садржана у основним средствима. Тако је, рецимо, продата и једна од најјачих српских фирми на овим просторима – "Пећка пивара" за коју је Албанац платио десетак милиона евра а чија је реална вредност осетно већа. Многи су били затечени продајом овог гиганта будући да је он био у стопроцентном власништву Пољопривредног комбината – Београд, тачније у власништву Републике Србије.

За багателну пару, у истом кругу, продата је и ораховачка Винарија "Орвин", која сада послује под измењеним називом, као НБИ "Раховеци". Капитал "Орвина", без земљишта, вредео је, иначе 30. јуна 1999. године, по процени ПКБ-а, око 350 милиона динара, док је само земљиште процењено на 80 милиона динара. Поврх тога је те године на залихама, како наводе у Привредној комори Србије, остало производа, сировина и репроматеријала у вредности од 12 милиона немачких марака. Годишњи капацитети Винарије износили су 50 милиона литара вина, капацитети складишта пет милиона литара, а само под виноградима овај пољопривредни београдски комбинат имао је 2.200 хектара површине...

За багателу је продата и фабрика "Метохија вино" у Сувој Реци, а по српским проценама вредност овог такође винског гиганта износила је 239 милиона динара. Само на залихама те године, када су војне и цивилне мисије ступиле на тло Космета, остало је у вредности од 13,2 милиона немачких марака.

Како незванично сазнајемо, с обзиром на недоступност званичних података, најскупље је продата Фабрика за прераду никла у Глоговцу – "Фероникл" коју је Албанац (из Албаније) платио чак 30 милиона евра.

Да су се Албанци домогли изузетно јаких фирми и у јужном делу Косовске Митровице говори чињеница о "приватизацији" штампарије Прогрес "Светозар Ђорђевић", коју је такође Албанац откупио за 250.000 евра, иако је њену вредност Фонд за развој Републике Србије процењивао на један милион.

– Распарчавао се – подсећа секретар Привредне коморе – и "Косметпревоз" па су тако, рецимо, аутобуска станица у јужном делу града и гаража са возилима и возним парком отишле у руке Албанца. Било је покушаја, тачније насртаја, и да се приватизује Комбинат "Трепча", али су они досад пропадали.