Продаја у бесцење

Суштина приватизације у земљама у транзицији јесте покретање привреде и улазак страних инвестиција у земљу. Међутим, приватизација на Косову и Метохији, како у разговору за "Политику" каже шеф Економског тима за Косово и Метохију др Ненад Поповић, концепцијски је промашена. Спроводи се по модификованом спин-оф методу, који није примењен ни у једној земљи средње и источне Европе.

Приватизација на Космету се, наиме, спроводи тако што се из матичног предузећа издваја "ћерка" предузеће. Том новом предузећу даје се актива, а пасива односно дугови остају холдингу, то јест матичном предузећу. Потом се ново предузеће приватизује, односно продаје.

Сви купци – Албанци

На Косову и Метохији је до сада обављена приватизација око три стотине предузећа и то у 23 "круга" приватизације. Сва та предузећа купили су Албанци са Космета или они из Албаније. Додуше, једно предузеће је, како каже наш саговорник, купио један Бугарин, који је ожењен Албанком са Космета. Дакле, на Космету је, по Унмиковој уредби, спроведена моноетничка приватизација.

У приватизационом фонду на Космету сакупљено је само 265 милиона евра, јер су предузећа продавана и по десетоструко нижој цени од реалне, а нека чак и у бесцење. Типичан пример је приватизација "Пећке пиваре". Она је, наиме, продата за десет милиона евра бизнисмену Екрему Луки. Представници пивара из иностранства и стручњаци из те области тврде, међутим, да "Пећка пивара" реално вреди – сто милиона евра!

"Фероникл" из Глоговца је продат за 37 милиона евра иако, по тврдњама стручњака, вреди бар пола милијарди долара!

По правилима Косовске поверилачке агенције 20 одсто од приватизационог прихода дели се радницима запосленим у предузећима која се приватизују. Тако су у "Пећкој пивари" радници поделили два милиона евра, уместо двадесет, колико су могли да добију да је пивара продата по реалној цени.

И шта економија Космета добија после овакве приватизације?

– Ништа – изричит је др Ненад Поповић. – Како се предузећа продају у бесцење, нема новца за покретање привредне производње. С друге стране, радници добијају "сићу" уместо реалног обештећења. Уз то, нема ни уласка инвестиционог капитала из иностранства.

Ко има користи од овакве приватизације? Појединци, Албанци, тајкуни, који приватизацију користе да "оперу" новац од нелегалних послова.

Унмик, при том, нелегално спроводи приватизацију на Космету. Наиме, цивилна мисија, по речима Александра Симића, члана Радне групе за својинска и економска питања и Српског преговарачког тима, по Резолуцији 1244,  може само да управља, али нема мандат да мења власничку структуру имовине на Космету. Према томе, не може да располаже имовином, да је продаје и приватизује. Унмик је, дакле, нелегално донео Уредбу о трансформацији друштвених предузећа, под чијим се именом крије нелегална приватизација.

У процесу приватизације дискриминисани су Срби, радници, који су били запослени у предузећима која су приватизована. Они су изгубили посао у јуну 1999. године кад су на Космет дошли Унмик и Кфор, док по Унмиковој уредби право на одштету односно учешће у расподели приватизационог прихода имају само радници запослени у предузећу у тренутку кад се оно приватизује. Додуше, они који су изгубили посао могу да се жале албанском синдикату "Независност", који је овлашћен да сачини листе људи који имају право на надокнаду, али се подразумева да ниједан Србин није члан поменутог (албанског) синдиката и да стога није могао ни да стекне право на надокнаду. Радници српског порекла су, дакле, дискриминисани по етничком принципу.

Класична отимачина

У процесу приватизације на Космету оштећена су, каже др Поповић, и предузећа из Србије која су оснивала друштвена предузећа на Космету или су, пак, улагала финансијска средства у њихов развој. Оснивањем, односно улагањем, предузећа из Србије су стекла власнички удео у имовини друштвених предузећа на Космету. Међутим, сада та предузећа немају право учешћа у приватизацији на Космету. Тако се, како тврди др Поповић, нелегалном приватизацијом на Космету  обавља класична отимачина српске имовине.

На Космету је, наводи наш саговорник, приватизовано и 14.000 хектара обрадивог земљишта пољопривредних комбината чији су власници била предузећа из Србије. Пред судовима на Космету покренуто је много спорова по овом питању, али досад није донета – ниједна пресуда.

Шеф Економског тима за Космет каже да је разговарао са Србима чија је имовина узурпирана, као и онима који су оштећени у приватизацији. Они сматрају да је то својеврсни притисак Унмика и Албанаца не би ли се и преостали Срби на Космету иселили у Србију. Да је то, заправо, део процеса етничког чишћења Косова и Метохије, које заједнички спроводе Унмик и косметски Албанци.

Борба са Унмиком и Албанцима на Космету око заштите српске имовине, каже Александар Симић, траје од почетка приватизације на Космету. Срби су се обратили Савету безбедности УН чији је Правни комитет затражио да се са приватизацијом на Космету прекине. То је и учињено, али је после извесног времена приватизација настављена.

Приватизација се, истиче др Поповић, спроводи и на "мала врата". Наиме, одређени објекти или земљишта се дају у закуп на 30, 40, па и 50 година. Стручњаци сматрају да је то у ствари продаја имовине.

У приватизацији на Космету било је и разних скандала. Рецимо, фирма која је купила хотел "Гранд" у Приштини одустала је од куповине јер су јој криминалци претили да ће уништити и фирму и хотел! Приватизацију на Космету "обележио" је и спор између Владе Косова, са једне, и Косовске поверилачке агенције (КПА) и Унмика, са друге стране. Наиме, Влада Косова је хтела, мимо КПА и Унмика, да сама издаје у закуп одређена "добра" или, пак, да даје концесије над њима и убира приход...

Срби са Космета су уложили огроман труд како би спречили да се дају концесије на коришћење рудника лигнита. Успело им је да се ово одложи до утврђивања статуса Космета. Косовска поверилачка агенција је, сем тога, хтела да приватизује и делове "Трепче", али је и то спречено. Велики напор уложен је и да се спречи приватизација Ски-центра на Брезовици. Иначе, овај центар градило је и финансирало предузеће "Инекс" из Србије. Власништво над Ски-центром је неспорно. Но, без обзира на то, умало да, како каже др Поповић, Брезовица оде "на добош".

Проблеми у својинској и економској области су велики. Ради се о великим финансијским средствима и великим пословима. Већ сада су на Космету почела спорења око тога ко ће да расписује и води тендере око проширења и реконструкције Термоелектрана "Косово А" и "Косово Б", али и око изградње Термоелектране "Косово Ц" и отварања површинског копа за лигнит "Сибовац". Нормално би било да у пословима око изградње наведених инвестиционих пројеката учествују Електропривреда Србије, као и друга српска предузећа, али...

Ваља напоменути да је својевремено у "Електрокосмету" радило осам хиљада Срба! И њихов проблем треба да се реши. Морају да се реше проблеми око њихових стечених права по основу рада, као и права на обештећење у случају евентуалне приватизације Косовске енергетске корпорације.

Познато је да су већину друштвених предузећа на Космету основала предузећа из централне Србије и Војводине. Власнички део у имовини српских и војвођанских предузећа у предузећима на Космету мора се поштовати. То је, уосталом, одређено чланом један Европске конвенције о људским правима, коју је, иначе, Косовска поверилачка агенција у процесу приватизације кршила.

Сада се предлаже да Косовску поверилачку агенцију наследи нова институција. У борду директора те институције учешће би морало да узму и чланови Агенције за приватизацију Србије, као и представници међународне заједнице.

-----------------------------------------------------------

На реду јавна предузећа

Већ је најављена приватизација јавних предузећа на Космету и то опет по моделу спин-офа. Ту спадају, како је најављено, јавна предузећа Поште и телекомуникације Косова, затим Међународни аеродром "Приштина", Косовске железнице, Градска топлана – Термокос, Градска топлана – Ђаковица, Оператор преноса и тржишта електричне енергије, Енергетска корпорација Косова – КЕК и Косовска компанија за управљање депонијама.