Манипулишу и полиција и политичари

У свом Уговору са народом, током септембарских избора 2000, ДОС је међу 10 првих обећања уврстио и отварање досијеа тајних служби. Тек 22. маја 2002, и то на притисак јавности, влада је усвојила Уредбу о скидању ознаке поверљивости с досијеа вођених о грађанима Републике Србије, каже др Богољуб Милосављевић, професор Универзитета „Унион”, у одговору на наше питање када су започети први разговори о нормативном статусу тајних досијеа.

Наш саговорник је аутор низа стручних радова и пројеката из ове области, а с Ђорђем Павићевићем је 2001. објавио књигу „Тајни досијеи”.

– Према поменутој уредби – подсећа Милосављевић – могао се остварити увид само у досијее из категорије „унутрашњи непријатељ”, али у просторијама и под назором РДБ. На идентичан начин је ово питање тада решила и Црна Гора. Резултат примене уредбе био је слабашан, а Уставни суд је исту укинуо 2003. јер се материја података о личности може уређивати само законом, а не уредбама владе.

Колико је предлога закона до сада било и докле се у том послу стигло?

Ниједан законски текст није стигао ни до владе. Две невладине организације (Центар за антиратну акцију и Центар за унапређивање правних студија) понудиле су 2001. моделе закона. Они су размотрени на скупу који је у Врњачкој Бањи, у фебруару 2002, организовао Душан Михајловић, министар унутрашњих послова. Тада је закључено да се та два модела обједине, што су поменуте невладине организације учиниле. Међутим, када је текст достављен МУП-у и директору БИА, из њихових одговора се јасно видело да су они против отварања досијеа. Касније се појавио и модел закона који је припремио СПО (2004), али ни тај текст није ушао у званичну процедуру. Колико ми је познато, других предлога није било. Сада је актуелизована прича о том предлогу СПО-а и најављује се да постоји спремност за доношење закона, како у врху ДС-а, тако и у БИА.

Шта је главна препрека у доношењу таквог закона?

Чини се да постоје бројне препреке – од зазирања служби безбедности да се открију њихови сарадници, методи рада, па и злочини, до могућих повреда интереса националне безбедности. Може се закључити и да су поједине политичке странке против отварања досијеа, било зато што су њихови челници били уплетени у прљаве работе служби или због њихове улоге и веза у претходном периоду.

У чему се огледа важност отварања досијеа?

Објективно гледано, отварање досијеа је веома важно за превладавање прошлости и исправљање бројних неправди које су многи људи због својих политичких ставова претрпели од ранијих репресивних режима. Међутим, оно мора да се помири са интересима заштите појединаца и интересима националне безбедности. О тим важним стварима је свака земља која је отварала досијеа водила рачуна, укључујући и најпотпуније отварање досијеа у случају источнонемачког Штазија. Објавити имена сарадника служби није нимало паметно и могло би се десити да ти људи претрпе силну штету, иако нису сви сарађивали због личне користи или добровољно.

Да ли у овом деликатном домену парцијални (приватно-страначки) интереси односе превагу над општим јавним интересом?

Домен је заиста веома деликатан и најмање је пожељно да се отварање досијеа користи у сврхе политичких обрачуна или у неком приватном интересу. Постоји јасан општи интерес – да се задовољи правда, обештете и рехабилитују жртве, исправи оно што се може исправити и прекине једном за свагда с репресијом неистомишљеника и злоупотребом служби безбедности у те сврхе. На тај начин би се омогућила и права основа за реформу тих служби. Свака лично или политички мотивисана освета не сме бити циљ јер би се тиме стварале нове неправде уместо да се уклоне старе.

Ко уопште контролише тајне досијее и ко њима манипулише, политичари или таје службе?

Све док су досијеи у поседу таjних служби – и војних и цивилне – те их службе једино контролишу и постојаће могућности за манипулацију, како од самих несавесних људи из тих служби, тако и од несавесних политичара. Управо је одузимање свих таквих досијеа из поседа служби и њихово стављање на увид грађанима о којима су досијеи вођени први циљ будућег закона, а затим и омогућавање вођења поступака за повраћај права, обештећење, итд. Ту је и могућност коришћења досијеа за лустрацију, која опет намеће велики опрез. Све у свему, тај посао треба отпочети доношењем једног адекватног закона и то што пре, а за добар закон имамо доста искустава из других земаља, на чијим се грешкама вреди и те како учити.

Каква су та искуства?

Због улоге мрских тајних служби бивших комунистичког режима и њихових досијеа, у већини тих држава нове власти су тежиле да одмах одузму и отворе досијеe, с циљем да се намире дугови према жртвама и оствари право на истину о сопственој прошлости, али и да се спречи злоупотреба података из досијеа. У неким државама ти виши и праведни циљеви замењени су искључиво оним мање вредним, прогоном ситних доушника бивших тајних служби. Најцеловитији и најквалитетнији приступ у отварању досијеа и остварењу идеала транзиционе правде остварен је за подручје Источне Немачке. Уз одређене проблеме, ова материја регулисана је законски у Албанији (1995), у Мађарској и Чешкој (1966), у Бугарској (1997. и 2001), а у Румунији и Македонији 1999. године. На том плану ништа нису учиниле Русија, Словенија и Хрватска.

Сл. К.

-----------------------------------------------------

Спала књига на 63 стране

Када смо 2002. истраживали за „Политику” да ли је постојао план за ликвидацију голооточана из 1979. под шифрованим називом „Муња”, што је тврдио академик Драгослав Михаиловић, објавили смо и његово сведочење да је у политичкој полицији годинама нарастао његов досије вођен под бројем 71-1-19077.

Свој досије Михаиловић је видео на основу Уредбе о стављању на увид одређених досијеа вођених о грађанима Републике Србије у Служби државне безбедности, донете 31. маја 2001. године.

Михаиловићев досије стигао је касније у Архив Србије, а у каквом је стању, наш познати писац посведочио је пре неколико месеци за „Политику”, у разговору с колегом Зораном Радисављевићем.

„Мој досије имао је око 250 до 300 страна. Међутим, када је тајна документација пренета у Архив Србије, у мом досијеу остале су само 63 стране. Такво сам обавештење добио. Из некадашње велике фасцикле нестало је и решење републичког секретара Унутрашњих послова Виобрана Станојевића, о операцији ’Муња’. На списку је било и моје име. Ту операцију, ми голооточани разумели смо као листу за ликвидацију”, рекао је Михаиловић.

Сл. К.

----------------------------------------------------

Карлов угао

. Кад се буду отворили полицијски досијеи, затвориће се многа пријатељска, рођачка и кумовска врата.

. Србија ће ускоро бити подељена на Жуниће и Чворовиће.

. Годинама сам животарио скромно, не слутећи да сам страни плаћеник.

. Писци досијеа су кубурили с граматиком и правописом, али креативност им је била неисцрпна.

. Доушници нису марили за паре. Радили су за част и славу.

. Многи би прогутали досијеа која су писали. Да не падну пријатељу у руке.

. Комшија је сумњичаво читао моје књиге, а онда је почео да пише.

Драгутин Минић