Деформације понуде и тражње

Прошлог месеца у овој рубрици (8. јануар) низом статистичких података указао сам на потпуну економску нелогичност све прецењеније вредности динара. Констатовао сам да је то последица огромних деформација на страни и понуде и тражње за девизама, што је имало тешке економске и социјалне последице. У овом тексту указаћу како је дошло до тих деформација.

Стицајем необичних, али тренутних околности, у протеклих шест година битно је повећан прилив девиза на подручју Србије. Најважније од тих околности су:

а) износ нових средњорочних и дугорочних кредита узетих у иностранству је енормно повећан, а нарочито у 2005. и 2006. години, када је њихов износ био 2,955, односно око 4,5 милијарде долара,

б) у 2005, а нарочито у 2006. години прилив девиза по основу продаје предузећа, банака, хотела и друге имовине странцима знатно је повећан, и вероватно је прешао четири милијарде долара,

ц) због повећања броја незапослених, настављања економске емиграције, али и битног повећања ценовне конкурентности увозне робе и увозних услуга, настале пре свега због све прецењеније вредности динара, прилив девиза по основу дознака наших радника у иностранству и продаје дела девизних уштеђевина становништва које су држане у кућним сефовима – знатно је повећан, па је износ тзв. текућих трансфера у 2005. години износио 3,29, а у првих десет месеци 2006. године 2,59 милијарди долара.

д) знатно спорији раст пензија од трошкова живота, приморао је пензионере да продају своје девизе (ако су их имали) или да апелују на своју децу и унуке који живе у иностранству да им шаљу новац како би покрили елементарне трошкове живота, па се по оба та основа повећала продаја девиза у мењачницама и банкама.

На страни тражње, односно одлива девиза, држава и њене институције су чиниле све што је било у њиховој моћи како би тај одлив био што је могуће мањи и како би се девизне обавезе државе пренеле на будуће године, боље рећи на будуће генерације. Наведимо најважније од ових обавеза:

а) Србија систематски избегава да донесе закон о денационализацији, јер би његово доношење зауставило продају национализоване имовине и смањило девизни прилив, а девизни одлив по основу обештећења наследника национализоване имовине који живе у иностранству, био би врло висок. Чак и ако би се тим наследницима имовина вратила у натуралном облику, они би је продавали или издавали у закуп, а девизни приход по том основу би износили у земље где живе. Враћање или исплата национализоване имовине становницима који живе у Србији знатно би смањила продају девиза тог дела становништва у мењачницима,

б) Србија је у 2002. години донела Закон о враћању старе девизне штедње којим се она сервисира "на кашичицу". И поред битног поправљања девизне ситуације земље и високог раста девизних резерви, држава није нашла за сходно да тај Закон измени и да у већим износима сервисира ту обавезу, поготову према најстаријој популацији која, по правилу, има врло низак ниво животног стандарда,

ц) Законом о приватизацији из 2001. године предвиђено је да се бесплатне акције, огромној популацији од четири до пет милиона лица, поделе тек 2010. године. С обзиром на то да се девизна ситуација земље у протеклих пет година битно поправила, држава је могла да скрати тај рок и почне бар делимично да сервисира тај дуг. Ако се има у виду да вероватно око 75.000 лица која имају право на те акције током једне године умире, а да њихови наследници не могу добити акције на које су они имали право, може се поставити питање моралне стране одржавања таквог законског решења. Да су се бесплатне акције почеле делити, многи становници би смањили или обуставили продају девиза из својих сефова, а неки од њих би повећали или почели да купују девизе, па би њихов износ у банкарским институцијама и по том основу био мањи него сада.

д) Споразумима са Париским и Лондонским клубом поверилаца почетак отплате преосталих релативно великих дугова померен је за пет, односно шест година, а каматна стопа у том периоду је знатно нижа него што ће износити након тог почека. Слична решења су прихваћена и при узимању неких нових кредита. Тако су обавезе сервисирања спољног дуга пренете на будуће владе, односно будуће генерације, па је због свега тога износ расположивих девиза био и сада је већи него што би био да није било тих решења.

е) Законом који је важио до средине 2006. године, а у нешто мањој мери и новим Законом о девизном пословању, предвиђене су бројне рестрикције при изношењу девиза из земље.

Због свега наведеног, потпуно је неприхватљива тврдња садашњег гувернера НБС да се "цене девиза у Србији формирају као цене трешања или парадајза на Каленића пијаци". Још је неприхватљивија његова тврдња да се садашњи "стабилан" валутни курс може одржати на средњи, па и на дуги рок. С обзиром на тешке економске и социјалне последице које је донела шестогодишња прецењена вредност динара, апсурдно звучи и недавна изјава бившег гувернера и доскорашњег министра финансија да је поносан на своје дело, тј. екстремно прецењену вредност динара.