Куљишева реторика

Протеклу недељу на хрватској медијској сцени обележио је ретротренд који, нажалост, нема везе с музиком или модом, па ни с подручјем дизајна у којем је наизглед започео. Повратак у деведесете, као време у којем су се уз имена јавних личности на дисквалификујући начин везивали подаци о њиховој етничкој припадности, отпочео је написом Дениса Куљиша у "Глобусу", посвећеном "дизајнеру за продају магле", како се у наслову назива Мирко Илић, иначе глобално успешан и угледан дизајнер и илустратор који је каријеру отпочео на загребачкој сцени седамдесетих.

У чланку објављеном у рубрици "лик и дјело", новинар Куљиш критикује Илићев рад на редизајну хрватских дневника "Вечерњег листа" и "Слободне Далмације" и недељника "Глобус". Конкретан повод за напис и "анализу" је недавно Илићево консултантско учешће у редизајну београдског листа "Политика". Уз навођење онога што сматра погрешним у Илићевом дизајну, Куљиш износи низ чињенично нетачних и очито тенденциозно пласираних података о његовој личности и деловању. Међутим, док то не излази из репертоара дисторзија за које се, нажалост, може рећи да су стандард у делу хрватске "mainstream" штампе, оно што је овог пута било ново јесте "фино уткани" податак о дизајнеровом етничком пореклу, јер се у ироничном контексту Илић назива најуспешнијим "српским" дизајнером.

Мотиви навођења овакве "процене" којом се – између осталог – прозвани аутор смешта тамо где сам није никад изјавио да припада, нажалост, надилазе уобичајену дозу "хрватског јала" на успешне. Укратко, будући да поменута квалификација није наведена као чињенични податак него с очитом намером да изазове реторички ефекат, показује се да аутор очекује на њу снажан емотивни одзив од властитог читалаштва. И будући да је чланак добио средишње место у "националном недељнику", значи да се очекује да неће бити баш мало оних којима ће на овакву "дисквалификацију" заиграти срце.

Један од њих је сигурно и новинар "Вечерњег листа" Милан Ивкошић који је у коментару насловљеном с "Радо Србин и своју браћу музе" сместа показао какав повод за креирање етничких стереотипа пружа Куљишев чланак. Да ствар буде гора, а Ивкошићев допринос ширењу етнофобије већи, ваља напоменути да је у овом случају реч о особи којој је страно "било какво наглашавање националног осећања и етничког порекла". Управо тако у одговору "Глобусу" пише Илић, који је данас амерички грађанин, али који никад није заборавио своје корене на загребачкој сцени. И даље је повезан с хрватском дизајнерском заједницом, а професионално упућени знају и то да већ годинама неуморно доприноси афирмацији хрватског дизајна и културе. Таква делатност, међутим, у овом тренутку очито није довољно добар повод за запажене новинарске чланке.

Објављено 9. фебруара