Частан пораз против тениског гладијатора

Нисмо тренули прошле ноћи. Новак Ђоковић нас је после дугог времена сабрао око жеље за његовим тријумфом, који би у ово грубо, окрутно доба дошао као неки нестварни исечак из нашег стварног живота. На починак смо отишли негде пред зору, с горчином пораза нашег јунака против шпанског гладијатора и утиском да друкчије није могло ни да буде. Ловор је стављен на главу Рафаела Надала потпуно заслужено. У надметању које по драми није надмашило онај Ђоковићев бој са Швајцарцем Федерером у полуфиналу, али му је по класи равно, најбољи тенисер на свету је надјачао нашег аса, а онда му је било широко поље и да га надигра. Уписао се у почасну књигу бесмртника и на „Флашинг Медоузу” са 6:4, 5:7, 6:4, 6:2.

Ђоковић је поново примио утешни трофеј на Међународном првенству САД. Пре три године у финалу је платио данак неискуству за велика освајања, што Федерер има у малом прсту па је сурово казнио његово колебање у одсудним поенима – 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4. И овај пут је неки ђаво дошао по своје. Још један пораз је цена Ђоковићеве одлучности у полуфиналу која је досегла до јунаштва. Иако је због кише финале био померен за дан, као окове је почео да вуче трагове беспоштедног упињања да с ивице пораза против швајцарског аса узлети до величанствене победе. Издала га је снага, а и оно мало ње што је чучало негде у њему недовољно је да би се угасио онај огањ из Надалових очију који гута све што му се нађе на путу ка трону.

Ђоковић је пораз прихватио достојанствено. Награђен је пљеском, јер је у зениту борбе прса у прса с тениском машином допринео да финале буде достојно једног од храмова „белог спорта”, грандиозног стадиона „Артур Еш”. У тим тренуцима заводљиве потајне наде у подвиг и наш ас је играо атомски тенис, брзомислећи и муњевито. Само тако с Надалом и може да се буде на равној нози.

Њих двојица су у претходна 22 међусобна дуела научили један о другом све па и то да се гро поена освоји тек ако се лоптица протне кроз прстен. У томе и јесте била допадљивост њиховог надметања, иако тенис одавно више не може да задовољи романтику и сентименталност старог доброг Вимблдона.

Надал је први начинио брејк (2:0). Ђоковић му се реванширао истом мером (2:2), а онда је на његов сервис одигран гем који је одредио судбину првог сета. Припао је Шпанцу, што му је одшкринуло врата вођства, а наш тенисер је набујали бес због пропуштених прилика искалио на рекету.

Предност супарника, какву је у полуфиналу стекао и Федерер, није сапела Ђоковића. Присабрао се и почело је да се види његово право лице. Водио је главну реч на терену. Повео је с 4:1. Али, колика та залиха треба да буде велика да би била и недостижна за Надала. Шпанац се био намерио да му припадне тај седми гем у којем је Ђоковић сервирао, а нашем асу је било јасно да ће његовом ривалу ту крила или да порасту или да буду поткресана за читав други сет. Почео је да одбија страховите нападе с друге стране мреже и таман кад је требало да изједначи у поенима, севнуо је Надалов неухватљиви бекхенд по паралели, тик уз линију – 4:3. Самопоуздање Шпанца је зачас дохватило врхове Пиринеја. Било је затим и 4:4, па у следећем гему 30:30, а онда је почео пљусак.

Финалисти су се на игралиште вратили тек после два сата. Да ли су неумољиве додоле још једном послале кишу у Ђоковићеву ћар? Да ли би се Надалов ураган примирио у финишу другог сета да се није отворило небо? Би шта би. Све су то згоде и незгоде највећих тениских турнира. Освежени Ђоковић се на мегдан вратио да великом супарнику зада коначни ударац и успео је. Били су то моменти његове најбоље игре.

У следећем сету нада је тињала, иако је Надал начинио брејк за 2:1. Видело се, међутим, да Ђоковићев сервис попушта, а то је Шпанцу плодно тле за немилосрдне нападе. Колико је наш тенисер снаге морао да уложи да би остао у игри, говори и то што је у том сету спасао свих осталих десет брејк прилика противника. Ипак, онај један био је и кључни.

Надалов поход ка једином великом престолу који му је недостајао био је више неукротив. Његову снагу подупрло је његово умеће. Играо је непогрешиво. У Ђоковићевим рукама се забелела застава. Надјачавао га је и замор, а Шпанац није посустајао у својој окрутности.

Г. А.

---------------------------------------------------- 

Ђоковић је после пораза у финалу с дужним поштовањем говорио о Надаловој игри.

Надал има све квалитете да постане најбољи тенисер свих времена. Сматрам да он сада на тврдој подлози игра боље него икада. Пре свега, његов сервис је значајно побољшан. Брзина и прецизност су му задивљујући. Могуће је да сам био емотивно испражњен после победе у тешком мечу у полуфиналу, али сам успео да се освежим. Имао сам довољно времена да се одморим и припремим за изазов у финалу. Био сам јако мотивисан, али ме је Надал надиграо. У таквим случајевима победнику просто треба пружити руку и признати му да је био бољи. Мислим да нисам играо лоше, али је у кључним тренуцима мој противник играо за сваку похвалу – оценио је Ђоковић.

Надал: Федерер ми је увек био узор

Надал је на прес-конференцији изјавио:

– Непрестано сам маштао да у каријери освојим трофеј на сва четири турнира за грен-слем. То је сада стварност. Иако сам се увек трудио да играм добро у Њујорку, и даље нисам веровао да је то могуће.

На питање шта треба да уради да би достигао Швајцарца Рожеа Федерера, који с највећих турнира има рекордних 16 титула (Надал сада девет), шпански тенисер је казао:

– Трофеји говоре да је он много успешнији од мене. И то је једина истина. Више сам него задовољан колико сам трофеја до сада освојио, а говорити о томе да ли сам бољи или лошији од Федерера, по мени је глупо.

Надал је признао да му је швајцарски ас увек био узор.

– Мени је Федерер увек био пример за углед зато што се његова игра непрестано усавршавала. Трудим се да следим тај пример, иако сам свестан да имамо различит стил игре. Сматрам да још није време да се говори о томе да сам бољи од њега. Ја не мислим да сам бољи.