Није свако Мик Џегер

Када би се у овој земљи доследно спроводили закони, онда би неко могао да заради милионе на име ауторства за своје уметничко дело. Но, у Србији је апсолутно незамисливо да један музичар, као на пример "Ролингстонси", узме четири милиона долара, колико је компанија "Мајкрософт" платила групи за коришћење њихове нумере "Start me up" у својој рекламној кампањи. За разлику од Запада, у нашој земљи музичари од ауторског права добијају бедне своте новца. Отуд и не чуди што је протеклих месеци јавност потресала прича о непоштовању ауторског права.

После великих повика на рачун претходног, недавно је изабрано ново руководство СОКОЈ-а, куће која штити све домаће и стране ауторе у Србији. Александар Ковачевић, који је постао вршилац дужности директора СОКОЈ, за "Политику" прича да му је највећи интерес да сви аутори знају своја права и да што више сарађују са овом организацијом и додаје:

– Домаћих аутора које СОКОЈ штити је око три хиљаде, а ту је и милионска цифра страних аутора које ми, такође, штитимо и постоји план расподеле прикупљених средстава. Мени су сви аутори исти. Многи су у протеклом периоду покушавали да избегну СОКОЈ, а, по прописима, сваки аутор мора да се обрати овој кући да би наплатио коришћење музике. СОКОЈ је друштво аутора који није државна кућа и током 2005. наплатио је неких 130 милиона динара. То је мало пара, ако се узму у обзир милиони страних и хиљаде домаћих аутора.

На питање на који начин повећати наплату од корисника музичких дела, Ковачевић одговара:

– Повећање наплате је једноставно – треба тражити више и потрудити се да до тога дође. Желимо да се заузме чвршћи став аутора и СОКОЈ-а према онима који користе музичка дела, али и да правимо неке компромисе. За један фризерски салон, који током целог дана пушта музику и тиме додатно зарађује, реално је и изводљиво да месечно плаћа, на пример, хиљаду и по динара. Износ од четири и по одсто за велике кориснике је велика цифра за, примера ради, Пинк, у односу на ТВ Лесковац. Не могу да буду исти услови за "Егзит" на који дође 180.000 или за "Црвену јабуку", чији концерт посети 3.000 људи. Инсистираћу на плаћању на време, јер имамо много дужника. За почетак желимо да почнемо са колективним преговарањем.

Један од новоизабраних чланова УО СОКОЈ-а је и Владимир Маричић, пијаниста и џез музичар, који за "Политику" каже:

– Ми као нови Управни одбор направили смо револуционарну промену тиме што је СОКОЈ постао искључиво агенција за наплату ауторских средстава од корисника. То су сви они који користе музику да би унапредили своје пословање. Код нас је пиратерија толико развијена, чак 85 одсто, зато што наш закон о ауторском праву има велики пропуст. У закону, који је усвојен 2004. године, тачно је одређено како треба да изгледа кошуљица коју морају да пишу сви корисници музичких дела, међутим, санкција за непопуњавање и недостављање исте је блага. Зато су медији неажурни, а та кошуљица је једини податак колико је неко заиста емитован. Није проблем у малим корисницима, већ у наплати од великих, као што су РТС, Пинк... Од њих се наплаћује 4,5 одсто. Препрека је у томе што ти корисници, зато што су моћни, могу да задржавају уплату.

Маричић наводи пример Хрватске у којој се ауторска права реализују:

– Хрватски музичар Џибони је на легално продатих 60.000 примерака свог албума успео да заради троструко од оног што је уложио. С друге стране, Здравко Чолић је продао од два до три пута више албума од Џибонија, али, пошто овде од продаје највише вајде имају пирати, Чолић је зарадио дупло мање од хрватског колеге. Када би се овде поштовало ауторско право, Марина Туцаковић, чији се сваки текст емитује на 3-5 минута, морала би да данас буде милионер!

Владо Георгиев у разговору за "Политику" наводи главне кривце за потпуно одсуство поштовања ауторских права у овој земљи:

– Држава је на првом месту. Одмах иза ње је претходно руководство СОКОЈ-а са Иваном Тасићем на челу. Све ове године СОКОЈ није функционисао како треба, директор је имао одрешене руке да склапа дилове и паушално се договара о ауторској накнади, тиме нарушавајући интерес аутора који нису имали никакав статус. О пословању дојучерашњег СОКОЈ-а, након урађене ревизије, изнећемо много тога у јавност.

Владо Георгиев, као један од нових чланова Управног одбора СОКОЈ-а, најављује следеће кораке новог руководства ове куће:

– За сада ствари иду веома брзо. Инсистираћемо код државних органа да радио-станице користе јединствени софтвер на основу кога ће се, помоћу дигиталног кода, у сваком тренутку знати ко се и колико емитовао. Желимо да ојачамо СОКОЈ да би постао конкурентни лидер у региону. Реорганизацијом, паметним и поштеним пословањем очекујемо да наплата порасте и до хиљаду одсто.

Георгиев је био један од ретких музичара који се највише борио за поштовање ауторског права. На питање да ли сматра да ће се ова борба исплатити, Георгиев одговара:

– Наравно. У супротном бих ћутао као многи. Уколико приметим несавестан однос новоизабраних чланова УО и руководства СОКОЈ-а, јавно ћу иступити са детаљним образложењем. Али, верујем да до тога неће доћи.

Александар Ковачевић на крају открива планове СОКОЈ-а: