Циркуска школа у женском затвору

Лисабон – Вешти, спретни, брзи, гипки, забавни. Такви су уметници које рађа позната циркуска школа Шапито смештена у једном од најбрдовитијих и најсликовитијих делова Лисабона, Алфами, тик испод градске тврђаве „Свети Ђорђе”. Шапито се налази на месту некадашњег женског затвора, а оснивачица и извршна директорка овог уметничког центра је Португалка Тереза Рико, позната као прва жена кловн у Европи, са уметничким именом Тете.

Шапито, невладина организација, није само школа циркуских вештина већ и место у коме се већ 30 година у сарадњи са Министарством правде спроводи пројекат ресоцијализације младих људи који су починили разна кривична дела и који се кроз едукацију и уметничке радионице прилагођавају животу у заједници након служења затворске казне.

Историју овог места, са акцентом на узбудљив живот Терезе Рико чије познавање олакшава разумевање концепта Шапитоа, испричала нам је Улика Франко задужена за односе с јавношћу.

Тереза Рико је са оцем лекаром још шездесетих година одлазила у Африку где је он лечио лепрозне болеснике.Тада је спознала моћ смеха који је уз прописане лекове био драгоцено средство у окрепљењу болесних. Садашња директорка Шапитоа је једна од оних особа које се рађају са осећајем бунта против свега конвенционалног, па је и Тереза као девојчица бежала из школе, није одлазила у цркву, одбијала традиционалне норме понашања и имала потребу да мења свет.

Животни пут ју је након Африке одвео у Лондон где се бавила најразличитијим пословима – од продавања новина до сарадње са чувеном Твиги.

По повратку у Португал налази посао стјуардесе, удаје се за богатог банкара и рађа дечака. То се догађа у време које претходи демократској револуцији у Португалу (1976), када Терезу Рико њен бунтовни дух одводи међу сиромашне, криминалу и проституцији склоне младе људе који животаре на лисабонским улицама. Она почиње да ради са њима, ангажује их на пословима проналажења старих ствари и њиховог рециклирања.

Будући да јој је полиција претила хапшењем, Тереза Рико са сином одлази у Париз где похађа школу пантомиме Жака ле Кока и ради са сиромашном португалском заједницом.

Уочи португалске револуције враћа се у родну земљу, али њен моћни супруг покреће поступак за преузимање старатељства над њиховим сином. И управо на месту где се данас налази Шапито, установа на чијем је челу, судија је тада Терези Рико досудио одузимање старатељства над сином. Она наставља да ради као кловн и да се ангажује на ресоцијализацији морално запуштених младих људи, предложивши у једном тренутку и институционализацију овог пројекта. Животни парадокс догодио се када јој је тај пројекат одобрио исти судија који јој је досудио и одузимање детета!

Данас, на процесима ресоцијализације и едукације реконвалесцената раде тимови стручњака, а по изласку из затвора за највише шест бивших затвореника обезбеђен је трогодишњи смештај у кући изнад Шапитоа. Они се кроз образовање и уметност припремају за живот у заједници, а похађање циркуске школе за њих није неопходно. Они који су спремни за то уче заједно са студентима из стабилних породица.

Алфама је крај са стрмим и узаним калдрмисаним улицама, где није тешко изгубити се, а једини начин за „извлачење” је, као што сви водичи иначе саветују, „путем покушаја и погрешака”. У том смислу и Шапито може да послужи као добра оријентација, јер на овом месту је живо до два сата иза поноћи, а дневно га, због доброг ресторана и импресивног видика на лисабонску реку Тежо, посети више од 500 људи.

Марија Ђорђевић