Четири деценије без „леворуког бога”

Електричну гитару бројни еминенти музичари средином прошлог века нису схватали баш најозбиљније. А онда се појавио Џими Хендрикс! Ово је заједничка констатација већине светских медија последње четири деценије. Прошле суботе навршено је управо 40 година од смрти славног музичара.

Американац по рођењу, космополита у души, Хендрикс и данас важи за гитаристу за кога се светски рок критичари слажу у оцени да не постоји музичар који је у тако кратком временском периоду оставио тако дубок траг.

Многи овим заслугама приписују његов дечачки дух, вечиту жељу за експериментисањем и неоспорни, вансеријски таленат.

– Машта је кључ мојих текстова, остатак дугујем нежном додиру научне фантастике – говорио је Џими.

Иако би конкретнија прича о Џимијевој каријери захтевала обиман фељтонски формат, она би, да је пишу фанови, могла да једноставно гласи „Леворуки гитарски бог”.

Хендрикса су осим музике интересовали популарна култура, уметност, филм... Последње године провео је у Лондону, инспирисан његовом архитектуром, историјом и начином живота младих Британаца, с краја шездесетих.

Баш као и његове колеге Џим Морисон, Џенис Џоплин, Џими је свет напустио са 27 година. Прерано за живот, али довољно за уметност.

-----------------------------------------------------------

Променио улогу гитаре у рок песми

Уредник музичке редакције „Београда 202”, музички ветеран и врсни познавалац домаће и иностране рок сцене Владимир Јанковић Џет сматра да се Џимијева величина не огледа само у маестралном свирачком умећу већ и у самом поимању инструмента.

– Хендрикс је променио улогу електричне гитаре у рок песми. Она од тог периода није више само пратећи инструмент, већ се око ње граде читаве композиције. Оно што можда музичари попут Пита Таусенда и Џефа Бека нису успели да изгурају до краја успео је Џими. Слободно се може рећи да ова музичка револуција зачета касних шездесетих траје и развија се и данас.

А. Ч.