Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Жалбе путника

Београдски аеродром мали за пртљаг

У ваздушној луци „Никола Тесла” кажу да немају предвиђене капацитете за чување кофера путника, па туристи који би да обиђу Београд морају да „вуку” ствари до центра града
Београдски аеродром мали за пртљаг

Свако ко слети на београдски аеродром „Никола Тесла” дoживеће непријатно изненађење уколико пожели да остави кофер на чување јер у нашој ваздушној луци не постоји место где је могуће оставити пртљаг. Због тога су они који неретко имају и десетак сати између два лета, а затекну се у нашој престоници и пожеле да је обиђу, принуђени да торбе и ранчеве вуку до града или да их оставе на чување код рођака и пријатеља.

Премда интересовања путника има, на аеродрому „Никола Тесла” за „Потрошач” потврђују да не постоји могућност остављања кофера на чување.

– Не пружамо ту врсту услуге јер за то немамо предвиђене капацитете. Није предвиђено да ту услугу обезбедимо путницима јер то не спада у основну аеродромску понуду. Неки аеродроми у свету то имају, а неки немају – кратко су прокоментарисали у служби за информисање аеродрома „Никола Тесла”.

На ову чињеницу указао нам је читалац из Ужица који је до лета за Лондон имао неколико сати паузе у Београду.

– Хтео сам да одем до Калемегдана и центра града и супрузи која је Иркиња покажем српску престоницу. Покушао сам негде на аеродрому да одложим ствари, али безуспешно, па сам неколико тешких пртљага морао да понесем до града јер ми је лет био тек за неколико сати – каже овај читалац који се пожалио редакцији „Потрошача”.

Наш аеродром, међутим, није усамљен у томе да овакву услугу не обезбеђује путницима. Исто је и на појединим ваздушним лукама у региону. Ни на аеродрому „Загреб” није могуће оставити пртљаг на чување. На интернет порталу ове зрачне луке објаснили су путницима и због чега.

– Законски и подзаконски акти Републике Хрватске којима су регулисане мере заштите ваздушног саобраћаја од дела незаконитог ометања на зрачним лукама не предвиђају постављање гардеробног простора за привремено одлагање путничких пртљага на аеродромима – објашњавају.

И док су због тога они које посете ове градове принуђени да натоварени крену у обилазак, на аеродромима у западним метрополама чувају пртљаге својих путника. Наравно, због пооштрених мера безбедности, кофер ће као и пре уласка у авион бити детаљно скениран, а цене се разликују од града до града. Тако, чувени лондонски аеродром „Хитроу” пружа путницима ту слугу. Због безбедности нема ормарића у које путници сами могу да оставе пртљаг, већ се предају запосленима на чување, а цена је осам фунти за 24 сата.

И аеродром ЏФК у Њујорку омогућава путницима да оставе кофер. Цена код њих зависи од тежине и величине торбе и креће се од четири до 11 долара на дан.

Због тога може звучати као парадокс то што ту врсту услуга путницима пружају и аутобуска и железничка станица у Београду, као и поједине изван главног града. Иако изгледом и опремљеношћу далеко заостају за сјајем аеродрома, то је, како кажу, једна од најједноставнијих понуда коју имају.

– На главној железничкој станици у Београду постоји служба за услуге остављања, односно чувања пртљага. Овакве службе постоје и на железничким станицама у Нишу и Новом Саду. Цена услуге чувања пртљага је 110 динара за 24 часа по једној торби и иста је на свим станицама на којима пружамо ову услугу – рекли су у „Железницама Србије”.

Ова цена далеко је повољнија него у европским метрополама, будући да је, поређења ради, за остављање кофера на најновијој и модерној берлинској „Хауптбанхоф” железничкој станици потребно издвојити пет евра.

Пртљаге путника чувају и на Београдској аутобуској станици, а цена је 130 динара на дан.

– Услугу чувања пртљага омогућавамо у гардероби која се налази код перона један, тачније поред рампе за излазак аутобуса са перонског простора. Гардероба ради сваки дан у времену од шест до 22 часа – рекли су нам на Београдској аутобуској станици.

С. Деспотовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.