Премијера представе "Последња Че Геварина ноћ"

Како је изгледала последња ноћ једне од икона 20. века, од тренутка када су овог револуционарног борца ухватили одреди боливијске војске и надређенима у Ла Пазу послали шифровану поруку: „Имамо тату у рукама” до његовог стрељања, приказано је у представи „Расправа са Ернестом Че Геваром” која је премијерно изведена у подруму Атељеа 212.

У режији Душана Петровића, главна улога поверена је Александру Срећковићу, Андреу Наваро, професорку историје која је провела са Чеом његове последње тренутке тумачи Бранка Шелић, док ликове Герија Прада, официра који је ухапсио и заробио Гевару, као и Фидела Кастра игра Тихомир Арсић. Осим њих на сцени наступају и Милош Тимотијевић, Владислав Михаиловић и Драгана Ђукић.

Прича је настала на основу сведочења Адрее Наваро која је покушала да проникне у то шта је заиста Гевара пред смрт поручио и расправљала са њим како то да оствари.

Радња је смештена у боливијско село Ла Игера, где је Че заробљен и дан касније стрељан. Наређено је да му се не пуца у главу па је ова драма изгледала још мучније – из карабина погођен је у грудни кош, раме, ногу, стомак, а потом поново у груди. Док је умирао, један од војника му је пришао и испалио још један метак у врат, после чега је Че издахнуо. Где је завршило његово тело још се није сазнало, осим да су му ампутиране обе шаке и да му је одсечен прамен косе. Грешку коју је тада начинила ЦИА можда је најбоље описао британски левичар Џорџ Галовеј.

– Начинили су фотографије мртвог Чеа, пре него што је његово тело нестало. На њима убијени подсећа на Исуса Христа, што је послало његов револуционарни позив не само бунтовним студентима, већ и срцима верника – описује Галовеј како је Гевара у неким крајевима планете добио статус светитеља и због чега је постао звезда на многим позорницама широм света, иако неки мисле да би га требало осудити због погубљења многих људи без икаквог суђења што је такође тема овог драмског текста.