Вила која је исцртала Београд

Стварати уметност тамо где је нико не очекује. Пренети посматрачу поруку коју ће разумети и која ће га подстаћи на одговор. Оставити траг – препознатљив симбол, слику и речи – на местима којих већ сутра, можда, неће бити. Пркосити окошталим структурама друштва и власти, ауторитетима, конформизму и комерцијализму. Постати славан у анонимности. И овако бисмо могли описати уличне (графити) уметнике који су последњих година све видљивији и у Београду и неким другим градовима у Србији, а чији су радови, захваљујући интернету, стекли љубитеље широм света.

Најпознатија од њих, перјаница српских стенсила (цртежа преко шаблона) јесте млада Београђанка Тхе Краљица Виле или скраћено ТКВ, чији потпис налазимо на углу улица Масарикове и Максима Горког испред цртежа колибрија, па крај двоглавог пса на зиду куће у Улици проте Матеје, испод обриса индијских лепотица које красе зграду у Улици адмирала Гепрата и врата код поште у Улици кнегиње Зорке... Мајушне виле, огромне очи у облику сунца, лотосов цвет, пламтеће срце и други стенсили ТКВ радују житеље најсуморнијих и најзапуштенијих фасада и ограда српске престонице.

– Чакје и полиција почела да прави разлику између нас и особакојепо зидовима исписују увредљиве, расистичке, националистичке и сличе поруке. Мислим да смо то успели својим ставом и радовима. Стекли смо симпатије јавности и поклонике, чак се пробили и на „званичну” уметничку сцену, у галерије. Али наш најважнији, улични рад, и даље је под окриљем ноћи, увек уз дозу ризика и опасности. Додуше, не толико као графити уметници у неким другим европским земљама или у САД, који су увек између полиције и уличних банди – каже за „Политику” ТКВ.

Њено право име и лице, из безбедносних разлога, остаће скривени све док се бави уличном уметношћу, али су њени радови упливали и у неке званичне воде. Први пут је самостално излагала у Београду крајем августа 2009. у Културном центру Града, а у децембру је на истом месту представљенкалендар са њеним радовима. У јануару 2010. је наступила на групној изложби „Млади­ мајмуни (запоседају град)” у Француском културном центру, затим је кустос Михаел Милуновић део ове манифестације уврстио у Тренчтаунфестивал крајем априла, на којем је ТКВ цртала уживо, а њени радови су штампани и на плакатима...

(/Slika2)„Краљица виле” се појавила још као клинка, са шеснаестак година, са стенсилом Амелије Пулен, уследили су Едгар Алан По, Вирџинија Вулф, индијске филмске (боливудске) звезде... Како је сазревала, доспела је у ранг светски познатих уличних уметника, српска престоница (све чешће и други градови у земљи и иностранству) постали су њено „сликарско платно”. Ипак, није запоставила и нека своја друга интересовања.

– Хтела сам да студирам графички дизајн или фотографију, којом се такође бавим, али сам се предомислила: привукли су ме односи с јавношћу, теорија културе и маркетинг. Они ми помажу да развијем одређен начин гледања на свет. Тако сад студирам комуникологију. Уосталом, улична уметност је пре свега комуникација. А уметност је оно чиме желим да се бавим у животу – тврди ТКВ.

Док је посматрамо како „дотерује” један од својих стенсила у центру града, занима нас зашто се определила баш за те симболе.

– Осећала сам потребу да као уметник искажем свој став, али код нас нисам наишла на подршку и разумевање. А већ само заузимање јавног простора је изјава сама по себи. Тиме кажем: „Ево ме, ту сам, види ме, реагуј, мењај нешто!” Разлози што сам изабрала баш те мотиве нису ни политички, ни социјални, већ прилично интимни, желела сам да графички прикажем оно што осећам. Сем тога, цртање на отвореном захтева брзину и вештину, па је лого морао да буде једноставан. Рецимо,лотос је симбол трансформације, јер из корена који је у блату кроз непрозирне воде расте и цвета у светлост.

Посебан је изазов кад стварате нешто за шта знате да, за разлику од „озваничених” уметничких дела, допире до огромног броја људи, отворено је за комуникацију, а траје кратко. Нацрташ нешто, оно нестане, поново нацрташ, опет нестане... Али мене управо то узбуђује и инспирише. Додуше, такав начин радастварно моратедаволите, да имате „уличну интелигенцију“, истрајност, па и храброст, јер излазите сваке ноћи изнова, не знајући шта вас чека, на шта све можете да наиђете.