Утакмица мање код куће минус од два милиона евра

На папиру, Арсенал је тренутно финансијски најздравији енглески фудбалски клуб.

Недавни извештај за период мај 2009. – мај 2010. показао је да су „топџије” у овом периоду зарадиле (пре опорезивања) 65.000.000 евра, или осам милиона евра више од другопласираног Манчестер јунајтеда. Поређења ради Челси је у децембру 2009. саопштио да клупски губитак износи 52.000.000 евра.

Различит од других

Арсенал је до позитивног биланса стигао домаћинским пословањем на тржишту некретнина, док у „фудбалском делу” није био тако успешан. Или, продајом станова, апартмана и пентхауса (од 655 само још 60 није пронашло купца), изграђених на простору бившег стадиона „Хајбери”, маскирани су слабији комерцијални приходи и раст плата и уговора (у периоду мај – мај са 123.500.000 на 130.500.000 евра, али је „платни фонд” упркос овоме на 49 одсто суме од прихода).

Један од најпознатијих енглеских фудбалских клубова разликује се од свих острвских великана по структури власничких односа и начину организације.

Упрошћено, целом пословном групом руководи холдинг у чијем су саставу, као посебне организационе јединице, фудбалски клуб, стадион, плус још десет одељака. Успешан бизнис са кућама омогућио је да се шест месеци пре рока отплати лавовски део зајма. Од великих обавеза остао је дуг (око 270.000.000 евра) за нови стадион „Емирати” (изградња коштала 459.000.000 евра), али он је под контролом јер је до 2030. равномерно распоређен на годишње рате.

За коришћење имена нове Арсеналове фудбалске куће истоимени авио превозник је дао 118.000.000 евра за период од 14 година, а недавно је до 2014. са Најкијем продужен уговор за ношење дресова.

Арсенал је прошле сезоне приходовао од Лиге шампиона 32.000.000, од Премијер лиге 60.000.000, а од продаје играча додатних 35.000.000 евра. Навијачка база је једна од најлојалнијих у Енглеској са 42.000 продатих сезонских претплатних карата (капацитет „Емирата” је 60.000) и 165.000 оних који плаћају неку врсту чланарине. По подацима из 2007. Арсенал се са 27.000.000 планетарних присталица високо котирао на листи најпопуларнијих светских клубова. У априлу га је амерички лист „Форбс” проценио на 902.500.000 евра (без оптерећења зајмовима), одмах иза Манчестер јунајтеда и Реала.

Постоји и процена вредности од 31. августа ове године: средња цена појединачне акције је била 12.050 евра, па када се изврши тржишна капитализација према укупном броју акција долази се до суме од 750.000.000 евра.

Од великих акционара у Арсеналу највише власништва (29,9 одсто) има амерички милијардер Стенли Кренке (лично богатство 2.234.000.000 евра). Он тачно зна шта је „спортски бизнис” пошто у САД, у савезној држави Колорадо, поседује скоро све: НБА тим Денвер Нагетс, НХЛ екипу Колорадо Аваланч, фудбалски клуб Колорадо Рапидс, чак и лакрос екипу на националном нивоу. Потпуно је „затворио” свој спортски производ оснивањем локалне тв – мреже (преноси утакмице ових клубова) и фирме за дистрибуцију улазница, а власник је и дворане „Пепси центар” у Денверу.

Недавно је купио и Сент Луис Ремсе, клуб америчког фудбала, најпопуларнијег спорта у овој земљи и тако вероватно и одустао од намере да „пазари” Арсенал. Он већ дуго стоји „паркиран” на свом проценту, јер ако купи још једну акцију стићиће до 30 одсто, а тада, по закону, мора да крене у куповину целог клуба.

Поред Кренкеа у Арсеналовом директорском борду су трговац дијамантима Дени Фицмен (16,1 одсто), леди Брејсвел Смит (15,9 одсто, званично је обзнанила да жели да прода акције клуба) и директор Питер Хил (0,64 одсто).

По узору на Реал и Барселону

На супротној страни, као стална претња у преузимању клуба, је двојац пословних сарадника у саставу Алишер Усманов (руски олигарх узбечког порекла, богатство процењено на 5.800.000.000 евра) и Фарад Мошири (енглески држављанин иранског порекла, бивши службеник фирми „Ернст енд Јанг” и „Дилојт”) са 26,8 одсто акција. Ни они се не залећу, јер све и да купе акције леди Смит, не могу да добаце до већинског пакета.

У све ово од августа је у оптицају и прича о већем утицају навијача на финансијско пословање клуба, нешто потпуно ново на Острву, а већ виђено у основном облику код Реала и Барселоне, пре свега.

Куповином „навијачке акције” (стоти део вредности од номиналне цене једне акције) стекло би се право присуствовања годишњим скупштинама клуба, постављања питања директорском борду, већем протоку информација везаних за пословну политику, итд.

На први поглед парице се са свих страна сливају и као да разлога и за „б” од бриге нема, али увек постоји оно „али”. Ево и зашто. Прошле године Арсенал је одиграо пет утакмица мање код куће (ове је укњижио максималних 30 у свим такмичењима) и то, преведено на језик бројки, по сусрету значи – минус од два милиона евра.

Или другим речима, ако хоће успешно да послује, Арсенал нема право на грешку. До сада је све било у реду, али без обзира на навијачко стрпљење и љубав према „црвено – белим” бојама, од 2005. у клупској ризници нема трофеја. Зато је пласман у овосезонско полуфинале Лиге шампиона најмање што се од Арсенала очекује...

Ратко Павловић