Вода и даље неисправна у 33 града Србије

У чак 33 града у Србији вода за пиће није исправна. Најкритичније је у Панонској низији – у Суботици, Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Сомбору, Кули, Апатину, Тителу, Србобрану, Кикинди и Зрењанину, али и у и неким деловима централне Србије – у Ћићевцу, у Шумадијском, Јабланичком округу и београдским општинама Младеновац и Гроцка. Драгоцена течност богата је арсеном, амонијаком, хуминским супстанцама, гвожђем, манганом и нитритима који могу бити штетни по здравље. И док су мишљења стручњака по овом питању подељена, у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” поручују да се ситуација поправља.

Како наводи др Драгана Јовановић, из Центра за хигијену и хуману екологију, пример побољшања квалитета је водоводни систем у Крагујевцу где се после увођење третмана озонизације за уклањање органских материја физичко-хемијска неисправност воде смањила за 50 одсто.

– У 2009. години физичко-хемијска неисправност износи је 13,82 процента у односу на укупан број испитиваних узорака у Србији, што чини око шест одсто мање него у прoтеклим годинама. Микробиолошка неисправност централних водоводних система износи 4,9 одсто што је у оквирима дозвољеног одступања. Већи проблем представљају мали локални водоводи који редовно не контролишу здравствену исправност воде која се дистрибуира, а често је ни не хлоришу – објашњава др Јовановић.

Посебан недостатак је што већина водовода у Србији не поседује ваљане третмане за техничко-технолошку прераду воде. Да би се такво стање побољшало, додаје докторка, потребно је да представници локалних самоуправа уложе новчана средства за постављање адекватних постројења за прераду воде. Из Пожаревца, града у којем житељи већ деценијама уназад не могу да се ослободе нитрата из пијаће воде, постоје најаве надлежних да би у скоријој будућности могла да „никне” нова фабрика за воду. Да би нитрати били уклоњени потребне су нове, тврде стручњаци, мембранске технологије. Око 500.000 евра помоћи за студију изводљивости одвојила је Владе Републике Француске, па би у најбољем случају тек за пет година браничевски округ могао да добије фабрику за воду, али и постројење за пречишћавање отпадних вода.

И Драган Манојловић, професор Хемијског факултета Универзитета у Београду, сматра да стање није тако добро, али далеко је од тога да је катастрофално.

– Проблем је у погрешном тумачењу резултата, јер кад погледате податке „Батута”, може се стећи утисак да 50 одсто српског становништва пије неисправну воду. Највише 20 одсто житеља користи воду која никако није за пиће, а међу њима су Зрењанин са високом концентрацијом арсена у пијаћој води, затим Нови Бечеј и средњи Банат у којима је драгоцена течност сто посто неисправна у току целе године – уверава проф. Манојловић.

Истраживања показују да дуготрајно излагање злогласном арсену може довести до дијабетеса типа два. Говори се и о неуролошким проблемима, негативном утицају на нервни систем и на периферне крвне судове, додаје професор Хемијског факултета. Код високих концентрација арсена долази до промена на кожи, али тога код нас нема, већ рецимо у Бангладешу и Индији.

Поред лошег квалитета пијаће воде, у Србији се као посебан проблем јавља недостатак квалитетних изворишта воде. Тај проблем нарочито је изражен у у региону Баната.

– Тај округ има два изворишна слоја, од којих је први плитак и он је у Зрењанину уништен и загађен пољопривредом. Бушени бунари које виђамо по овом граду немају арсена у себи, али су загађени у микробиолошком погледу. На дну Панонског мора, испод сто метара има високог садржаја органских материја, арсена, нитрита, нитрата, гвожђа, често натријума. Апсурдно је и крајње неисплативо на таквом изворишту водоснабдевања правити фабрику воде. До сада је постављено десет пилот-постројења и ниједно није задовољило услове јер је вода лошег квалитета – објашњава проф. Манојловић, поручујући да и када би се београдска фабрика „Макиш” пренела у Зрењанин, она не би могла да обезбеди квалитет који одговара Правилнику о хигијенској исправности.

----------------------------------------------

Стање није катастрофално

– Када се каже да један водовод испоручује неисправну воду то значи да је од сто узорака 21 хемијски неисправан, а од сто микробиолошки обрађених узорака, њих шест неисправно. То опет не значи да ако је водовод проглашен неисправним све време испоручује воду лошег квалитета. Систем 79 одсто времена испоручује исправну воду, а 21 одсто времена неисправну. Дакле, ситуација није толико катастрофална – уверава професор Хемијског факултета.

----------------------------------------------

Растворен у води, арсен није токсичан

– Вода из градских система Војводине није штетна по здравље, иако тако тврде стручњаци са Института „Батут”. Поставља се питање ако је драгоцена течност у банатском округу штетна по здравље људи и сто посто неисправна, зашто се онда славине не заврну и становништво не исели из градова. По тој логици би исто тако и водоводни системи неких европских земаља тешко функционисали, јер имају арсенске воде. Растворен у води, арсен није токсичан по организам – категоричан је др Томислав Јовановић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, специјалиста балнеоклиматологије и стручњак за воду.

Марија Бракочевић