Невине девојке не лече сиду

Да је Фејсбук место спајања давно прекинутих веза међу људима, већ је постало уобичајено, али оно што се захваљујући овој друштвеној мрежи догодило Американки Мишелин Ризли прави је изузетак. Фејсбук је пре три године помогао у ослобађању ове активисткиње за људска права из једног афричког затвора, а сада је постао глобална сцена за приказивање њеног документарца „Формула наде”.

Реч је о трагичним последицама раширеног уверења у Африци да секс са невиним девојкама лечи ХИВ. Ауторка, и сама жртва сексуалног злостављања у детињству, о томе је уживо говорила у седишту Фејсбука где је боравила да би запосленима захвалила на улози компаније у њеном ослобађању. На снимању у Зимбабвеу 2007. године била је ухапшена и испитивана без обзира на то што је имала дозволу тамошњих власти. Продуцент из њеног тима објавио је на страницама Фејсбука да је Ризлијева у затвору и да јој је судбина неизвесна. После тог упозорења, један амерички новинар контактирао је с некима из државне администрације, а они, очигледно, с владом ове афричке земље и Ризлијева је ослобођена.

Њен одлазак у Африку био је инспирисан радом Бети Макони која је у тој земљи водила организацију „Мрежа девојчица” за помоћ жртвама силовања. Пре него што је депортована у САД, Ризлијева је успела да врати снимљени материјал који јој је приликом хапшења одузет, и филм је завршен почетком ове године. Премијерно је приказан у стотину америчких биоскопа само неколико сати пре њеног појављивања у седишту Фејсбука, а након тога повучен из дворана и постављен на ову друштвену мрежу. 

Филм садржи исповести силованих због уверења које шире афрички исцелитељи да сексуални однос са невиним девојкама лечи сиду, као и признања напасника. Након што су постале жртве, ове младе жене, углавном још девојчице, бивају одбачене од својих породица. Многе после силовања остају трудне или су заражене ХИВ вирусом, па им је организација „Мрежа девојчица” била једини спас и подршка. Кроз филм Бети Макони, такође жртва сексуалног злостављања, помаже овим девојкама да поврате самопоуздање, а део тог процеса јесте и да говоре о ономе што им је учињено.  

Свој случај злостављања Ризлијева, данас мајка тројице синова, описала је у књизи „Ово није живот који сам тражила”, док је у кратком филму из 2005. „Flashcards” говорила о сексуалном злостављању у Америци.

А. М.