Одговор ДСС-у

Нисам знао да сам толико важан да ми уместо Ненада Поповића одговори ДСС у целини и целости. Захваљујем, али знам да нисам заслужио.

Основна разлика између мене и ДСС-а јесте у томе што ја говорим о животу, о стварним људима, а ДСС о држави. У уводнику сам писао о моћи предузећа, министара, полиције и војске да заштите животе и сва људска права и слободе Срба на Космету. Ако се не нађе начин да се ти људи заштите, напустиће Гораждевац, Штрпце, Чаглавицу, Зубин Поток. Шта је Космет без тих људи? Нека ДСС макар огледалу одговори на ово питање.

Или да одговори на друго питање: како је држава Србија заштитила Србе 17. марта 2004? Послала војску? Послала полицију? Није, него је део државе вапио код оних који имају моћ да решавају проблеме на Космету. Америчке пушке, из којих је – по неким изворима – убијено више од десет албанских јуришника, тада су заштитиле Србе.

Али, амерички и НАТО бомбардери су, рекао бих, узели Србији Космет, а не Тачи и Сејдију. Па зашто је ДСС, учествујући у власти, разговарао са онима који су нас бомбардујући кршили међународно право и отимали део земље. И зашто ДСС није поштовао одлуку домаћег суда којом су 14 лидера Запада и НАТО проглашени  кривим због кривичних дела против човечности и међународног права.

Без подршке Америке и НАТО-а никада Тачи и Сејдију не би могли да самопрогласе независност. Зашто су онда њих двојица кривљи. И зашто су постали неподобни тек са проглашењем независности. Да ли је ДСС тек тада постао обавештен о војевању Чекуа и Тачија. И зашто ДСС разговарајући са Тачијем није поштовао пресуду којом је он 1997. године осуђен на 10 година робије за више дела тероризма.

Независност је самопроглашена после историјске победе у Савету безбедности о којој пише ДСС. Каква је то победа? Потврђена је Резолуција 1244, пише ДСС! Па рекао је и Међународни суд правде да Резолуција остаје на снази и то у одлуци којом каже да декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом.

Јесте Резолуција 1244 сламка спаса која Космет држи у Србији. И јесте, у њој се три пута помиње територијални суверенитет и интегритет Савезне Републике Југославије. Ама, пет пута се помиње документ из Рамбујеа у решавању статуса Космета. А у том папиру пише да ће статус бити одређен за три године (рачунајући од 1999) на референдуму становника Косова и Метохије.

Изузетно ме занима како ДСС мисли да може да се оствари његов став да држава Србија треба да натера Албанце са Космета да се одрекну самопроглашене независности. Немам ту машту, па молим да ми се то објасни. Али, пошто знам да не може да их натера, онда то значи да се политика ДСС-а своди на седење скрштених руку. Та политика значи да нема Срба на Космету.

Коначно, како ДСС мисли да на Савет безбедности стави тачку дневног реда којом би се поредак на Космету вратио на стање пре фебруара 2008. На основу чега је ДСС уверен да ће Америка дозволити да се та тачка нађе на дневном реду. Па и ако се нађе, на основу чега мисли ДСС да ће Америка да поништи независност које не би било да она то није хтела. И у овом случају политика ДСС-а није брига о животима људи него производња – ничега. Производња ничега је, што би рекао ДСС, рад „против државних и националних интереса“. А ја бих још додао да је то рад и против – живота.

Драган Бујошевић