Опасности код овлашћења

Приликом куповине непокретности преко овлашћених лица, мора се повести рачуна прво о личности особе којој се даје овлашћење, о његовој стручности и познавању услова тржишта, а затим о обиму овлашћења. Нарочито треба обратити пажњу код давања земљишта са изграђеним старим објектом ради рушења и изградње новог.

Велики је број лица, која се (у жељи за зарадом) појављују као посредници између власника непокретности и извођача радова или инвеститора, а која су при том нестручна и могу довести налогодавца не само у незгодан положај већ му причинити и штету чије последице је понекад тешко отклонити.

Неретко се између власника непокретности и инвеститора закључује уговор о заједничкој изградњи тако што се, под видом купопродаје једног идеалног дела непокретности, инвеститор уписује као сувласник, а, заузврат, уместо исплате цене, обезбеђује власнику непокретности стан према договору. Овај стан има већу вредност од уступљеног идеалног дела, а, поред њега, уговорне стране се договарају и о томе колико станова и које квадратуре ће припасти власнику непокретности од новоизграђеног објекта.

Пошто је код оваквих уговора битна сагласност воља, уговор ће бити правно ваљан, шта год да су се уговорне стране договориле, ако је закључен у прописаној писменој форми, оверен код суда, и ако се не ради о непокретности која не може бити у промету. О свему осталом, а пре свега о заштити сопствених интереса, уговорне стране морају да воде рачуна саме.

Уколико овлашћење за закључење уговора није сасвим прецизно у томе шта заиста власник непокретности хоће и у погледу обима овлашћења, може доћи до тога да се закључи уговор са условима које власник не би никада сам прихватио, али је давањем сувише широког овлашћења себе довео у ситуацију да мора да испоштује уговорне обавезе или да евентуално иде на поништај уговора, уколико за то постоје услови.

Ако је овлашћено лице прекорачило дато овлашћење, оштећени власник непокретности може да тражи накнаду штете. Али, пошто је увек теже накнадно исправљати грешке, препоручује се да се власник некретнине пре улажења у компликоване уговорне односе посаветује са адвокатом, са вештаком о процени вредности или у вези са грађевинским питањима, а у сваком случају овлашћење треба дати стручном лицу. Тек када се сакупе све потребне информације и савети, може се приступити закључењу уговора.