Нобел за оца бебе из епрувете

Пионир вантелесне оплодње физиолог Роберт Едвардс овогодишњи је добитник Нобелове награде за медицину због свог доприноса развоју ин витро методе, саопштио је јуче Институт Каролинска у Стокхолму.

Признање стиже због његовог „доприноса развоју модерне медицине”, образложио је жири за доделу Нобела за медицину или физиологију.

„Његова достигнућа су омогућила да се лечи неплодност, медицинско стање које погађа велики део човечанства укључујући више од десет одсто свих парова на свету”, додао је Институт Каролинска.

Британски научник, некадашњи професор физиологије на Кембриџу и деда 11 унучади, Едвардс (85) поставио је основе вантелесне оплодње која подразумева да се јајна ћелија и сперматозоид спајају у епрувети. Уколико се јаје оплоди и почне деоба ћелија, ембрион се потом пребацује у материцу.

Гледајући кроз микроскоп, он је био први научник који је посматрао како настаје људски живот ван мајчине утробе, преносе светске агенције. На овој револуционарној методи лечења стерилитета радио је заједно са гинекологом Патриком Стептоумом који је преминуо пре више од две деценије. Оцена научника је да Нобел стиже прекасно за човека који је омогућио да се јајна ћелија оплоди ван тела и онда пребаци у материцу. Лауреат се не осећа добро и јуче није могао да даје изјаве за медије.

Око четири милиона беба рођено је захваљујући вантелесној оплодњи, саопштио је жири из Стокхолма. Вероватноћа да пар добије бебу из епрувете данас је један према пет, исто као и код природног зачећа.

„Његов инспиративан рад из раних шездесетих ... побољшао је живот милионима људи широм света”, објаснио је Мајк Мекнејми, директор клинике за вантелесну оплодњу коју је основао Едвардс у близини Кембриџа.

Едвардса су, када је шездесетих радио на вантелесној оплодњи, критиковали сви, од Католичке цркве преко владе до научника. Говорили су му да је „неморалан” и да ће овако рођена деца бити ненормална. Како није могао да нађе клинику која би му омогућила рад, основао је своју у близини Кембриџа где је радио као професор. Новчано су га помагали само приватни донатори. Убрзо су његову клинику походили парови којима су лекари рекли да немају никакве шансе да постану родитељи.

Прва беба из епрувете рођена захваљујући Едвардсовом раду је Луиз Браун, рођена 1978. Едвардс и она су остали у контакту и он је пре две године присуствовао њеном 30. рођендану. Луиз Браун каже да воли Едвардса као свог деду.

Едвардс је њеним родитељима дао наду када су их већ сви други отписали. Ин витро се углавном покушава код жена које имају између 30 и 39 година.

Иако је било нагађања хоће ли деца из епрувете бити подједнако здрава као и она зачета природним путем, новије студије су показале да између њих нема никаквих разлика.

„Студије су показале да су ин витро деца подједнако здрава као и остала”, саопштио је Каролинска институт. Луиз Браун, на пример, и сама има сопствену децу.

Вантелесна оплодња је данас уобичајена пракса у медицини. Неплодност је проблем за 3,5 одсто становника планете. Између једног и два процента беба на Западу рођено је на овај начин. Научници могу да одреде да ли ембрион носи неку наслеђену болест пре него што га посаде у мајку.

----------------------------------------------

Ништа није тако посебно као дете

Роберт Едвардс је рођен 1925. године у Манчестеру. Био је у британској војсци и служио са трупама у Јордану, Египту и Ираку. Завршио је основне студије агрикултуре и зоологије у Велсу. Докторирао је на генетици животиња на Универзитету Единбург. На престижном универзитету Кембриџ је предавао физиологију. Од шездесетих је радио на развоју вантелесне оплодње. Како се прва беба из епрувете родила пре 32 године, научни кругови оцењују да је Нобел закаснио када је реч о Едвардсу.

„Најважнија ствар у животу је да имате дете. Ништа није тако посебно као дете”, објаснио је једном Едвардс зашто толико изучава баш ову област медицине.

Ј. Стевановић