Планирам добар провод у Београду

„Ја сам фан џеза, и то је мој посао”…Ове речи много пута у својој блиставој каријери поновио је Енрико Рава, који се сматра оцем италијанског џеза. Рава не само да је утицао на промоцију италијанске џез сцене у свету, већ се годинама неуморно бави и откривањем нових талената. Неке од њих видећемо и на Београдском џез фестивалу, у оквиру новог квинитета Енрика Раве, чији је наступ заказан за 30. октобар.

Један од најзначајнијих гостију овогодишњег Џез фестивала рођен је 1939. године у Трсту, а како његова породица после Другог светског рата није могла себи да приушти грамофон, једини контакт са музиком имао је преко мајке која је свирала клавир. Када је први пут чуо џез, знао је да га више никад неће занимати било која друга врста музике.

Иако је данас светски познат трубач, почео је са потпуно другим инструментом- тромбоном.

– Пребацио сам се на трубу, када сам открио Мајлса Дејвиса и Чета Бејкера и заљубио се у њихово музицирање.

Али, није захваљујући легендарном Мајлсу схватио да ће џез бити његов избор:

– У џез сам се заљубио још када сам имао само осам година и први пут чуо Бикса Бајдербека, каже за „Политику” Рава и признаје да је захваљујући џезу доживео толико лепих тренутака- и као музичар и као слушалац.

Крајем шездесетих отиснуо се први пут „преко баре”. Где друго до у меку џеза- Њујорк. Ту се упознао са авангардним џезом. Опчињен свиме новим што је у Њујорку видео, одлучио је да напусти Италију и пресели се у овај космополитски град.

– Не знам да ли је тај одлазак у Њујорк био неопходан за моју каријеру у џезу. Али, знам сигурно да је то била добра ствар за мене, каже данас. И баш ту упознао је џез великане, којима се толико дивио- Чета Бејкера и Мајлса. Упечатљиве су и његове сарадње са Гатом Барбијеријем, или Стивом Лејсијем.

Али, после авантуре у Њујорку вратио се у Италију. На питање- зашто, кратко одговара: „Зато што сам желео да се вратим!” Међутим, није заборавио свој боравак у „Великој јабуци”, и прошле године објавио албум „Њујоршки дани”. По повратку у Италију предводи различите формације и редовно снима нову музику за престижне европске дискографске куће. У оквиру састава Енрико Рава нови квинтет, који ће дискографску премијеру имати следеће године у продукцији ЕЦМ, представља двојицу најцењенијих младих лавова на џез сцени Италије - пијанисту Ђованија Гуидија и тромбонисту Ђанлуку Петрелу.

Раву је овдашња публика имала прилику да види пре пет година на Калемегдану, у оквиру „Умбрија џез балканик виндоус” фестивала.

– Толико ми се све тада свидело, да сам одлучио да овога пута, после концерта, останем још неколико дана са супругом у Београду. и одмах после концерта планирам да што боље видим и упознам град.

Претпоследње вечери Београдског џез фестивала, у суботу, 30. октобра на Коларцу представиће се поново публици са својим новим квинтетом. Каже нам да ће Београђанима представити свој нови бенд, који су „обогатили нови пијаниста и басиста”, а овдашња публика биће у прилици уживо да чује и премијерни репертоар.

Поред бројних признања којима је овенчан током своје каријере, прошле године добио је још једно. Иако има 71 годину, проглашен је за најбољег џез музичара Европе за 2009.

– Не размишљам много о наградама, али када већ постоје, боље је да их добијате! И немам никакву идеју о томе шта ће донети будућност у џезу. Али, и садашњи тренутак ми изгледа сасвим добро– истиче уметник који се музиком бави више од пет деценија. Признаје да га исцрпљују путовања, турнеје…Уморан је, али га и даље држи, како каже, то што „обожава да свира”!

Ј. Копривица