Беба је највећа награда

Отац ин витро деце Роберт Едвардс почео је да изучава вантелесну оплодњу још шездесетих година, али је постао нобеловац тек пре два дана. После пола века и четири милиона деце која су рођена захваљујући његовом раду на вештачкој оплодњи, овај британски научник је добио Нобелову награду за медицину. Човек чије је име у Србији симбол за вантелесну оплодњу, генетичар Миодраг Стојковић каже, међутим, да је физиологу са Кембриџа прави Нобел стигао 1978. када је захваљујући његовим достигнућима рођена прва беба из епрувете.

– Највећа награда је беба која се роди захваљујући науци – каже познати научник Миодраг Стојковић који у Лесковцу води Специјалну болницу за вантелесну оплодњу.

Како Стојковић објашњава из Лесковца у телефонском разговору за „Политику”, пионир ин витро зачећа се добро намучио пре него што је успео да убеди људе да нема ничега лошег у вантелесној оплодњи.

– Надам се да ће ова Нобелова награда коначно одагнати предрасуде о вештачкој оплодњи и сумње у њену неетичност.

А предрасуда, сумњи и осуде има. Стојковић их свакодневно примећује у својој клиници где долазе парови које као да је срамота што траже овакву врсту помоћи.

– Требало би коначно да схватимо да је стерилитет болест која се лечи, а не срамота које се морамо стидети. После Нобела за Едвардса мислим да су наше домаће заблуде о вантелесној оплодњи још неразумљивије.

Међутим, Стојковић не осуђује парове који су постали родитељи захваљујући његовој болници а који то крију и никада му се више не јаве када се испостави да је жена остала у другом стању.

– Долазе ми жене под огромним притиском да роде. Усуђујем се да кажем да је за њих то што немају децу породична трагедија. Од нас много очекују а страхују од неуспеха. Схватам ако не желе да се зна да им је дете зачето у лабораторији.

Ипак, он каже да би људи у Србији морали да буду отворенији према новим научним достигнућима јер је мушки стерилитет присутнији код нас него у другим деловима света.

– Неплодност се чешће јавља код наших него код већине других мушкараца јер је овде порочност – алкохол, цигарете, кафа – редован стил живота.

Међутим, многи парови који су постали родитељи захваљујући третману у болници у Лесковцу ипак с радошћу Стојковићу пошаљу слике својих малишана. Миодраг Стојковић има албум својих ин витро беба а неке фотографије су урамљене и красе зидове његове клинике.

– Када нове пацијенткиње виде ове фотографије то им даје наду да ће и оне постати мајке.

Прва беба настала у Стојковићевим епруветама је једна девојчица из Београда, рођена прошле године.

Колике су шансе осталима? Статистика из клинике у Лесковцу каже да је успешност вантелесне оплодње код жена млађих од 30 година 76 одсто, код оних између 30 и 40 је 58 одсто, а код старијих од 40 година је 17 одсто.

Његова клиника није на списку оних на којима се вантелесна оплодња ради о трошку здравственог осигурања и зато је за овај третман потребно издвојити између две и три хиљаде евра. Ипак, за покушај у овој болници, за разлику од третмана које покрива осигурање, није неопходно да пацијенткиња буде млађа од 40 година, уколико и даље има циклус.

И поред тога што ова метода није нова, људи и даље робују извесним предрасудама: овако зачето дете неће бити здраво, да не кажемо нормално.

– Наравно да то није тачно. Неке студије су показале да се код овако зачете деце могу јавити извесне болести али у једном од 50.000 случајева, што се може десити и код малишана који су дошли на свет на традиционалан начин.

Као човек од науке, Стојковић подржава и то што ће се у Србији ускоро отворити и банка сперме јер верује да је Србија више него многе друге земље погођена стерилитетом. Многи мушкарци ће захваљујући донаторима постати очеви, али ова шанса није дата и свим женама. Нажалост, истиче Стојковић, код нас није прошао закон којим би се легализовало сурогат мајчинство.

– То иде на штету жена које су остале без материце и које никако не могу да роде. За њих је једина нада сурогат мајка. Србија, међутим, не дозвољава овакву позајмицу материце иако нема никаквих проблема ако некоме хоћете да поклоните бубрег.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Ватикан: банализовано очинство и материнство

Рим – Одлука из Стокхолма да ове године додели Нобелову награду за медицину оцу бебе из епрувете проузроковала је лавину полемика, поготову када је ватиканска држава у питању.

„Због новог нобеловца на хиљаде ембриона биће напуштено и уништено“, коментар је председника папске Академије за живот Ињасија Караска де Паула. „Без оплодње у епрувети не би постојао ни шверц јајних ћелија а ни залеђивања ембриона. Зачети животи осуђени су на уништење уколико се не искористе. Са оваквом врстом оплодње, ’изнајмљивањем’ материце, разменом ембриона и чудним препродајама, опасно се банализовало материнство али и очинство. Много би боље било да се потенцирало истраживање којим би се сузбила неплодност“, закључује Де Пауло.

„Оплођење у епрувети превазилази сваки вид етике“, коментар је Жака Суаудеа, члана папске Академије за живот, док удружење Наука и живот закључује:„Дете не може да представља производ“. Коментар је у суштини да вештачка оплодња изазива огромну конфузију где су децу почеле и баке да рађају или „изнајмљене“ мајке.

Доказ да је вест о новом нобеловцу за медицину потпуно неславно прихваћена јесте и најпознатији ватикански лист „Осерваторе романо“ који је овој новости посветио само шест танких редова.

Прве критике Едвардсовог истраживања појављују се 1968. Управо је те године први људски ембрион зачет у епрувети. Само две године касније, енглеска влада прекида финансирање овог медицинског истраживања које ће се убудуће развијати искључиво путем приватних донација. Како преноси лист „Human Reproduction”, иако је радио на Кембриџу, Едвардс никада није добио титулу професора а сматрао се и за неквалификованог доктора.

М. Лаловић

-----------------------------------------------------------

Индија светски центар за „сурогат мајке”

(/slika2)Хиндуизам дозвољава вештачку оплодњу, а Индија је земља у којој је рођена друга у свету „беба из епрувете”, у Калкути, само два месеца после мале Луизе. Индија је данас водећи светски центар за „сурогат мајке”, предњаче клинике у Мумбају, а земља годишње од тог „туризма” заради четири милијарде долара.

Многе европске земље су изразиле забринутост због могуће експлоатације сиромашних жена у Индији да буду „сурогат мајке”.

Неке су чак упозориле индијске власти да је њихова законска процедура у погледу ИВФ супротна европској, па деци коју су родиле „сурогат мајке” у Индији прети неодобравање држављанства.

-----------------------------------------------------------

Ислам: дозвољено брачним паровима

(/slika3)У исламском свету сматра се да тек четворомесечни фетуси имају сва права човека, а ипак је вантелесна оплодња дозвољена искључиво брачним паровима, и то само ванматеричним укрштањем жениног јајашца са мужевљевом спермом.

У јудаизму је наглашено „стварање живота”, па многе јеврејске верске вође дозвољавају ин витро оплодњу, те је Израел земља са највишом стопом ИВФ у свету.

-----------------------------------------------------------

Хришћанске цркве углавном против

Многе хришћанске цркве – евангелистичке, протестантске и православне слажу се са католичким ставом да је „рад с ембрионима убитачан”, уз изричит став да „људски живот почиње самом оплодњом”. Под тим утицајем је 1996. у САД забрањена употреба федералних фондова за истраживачки рад са јајним ћелијама и ембрионима.